Aktuelno iz Srpske politike

Tadić zatražio hitne izmene Zakona o akcizama



BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je hitno donošenje izmena i dopuna Zakona o akcizama, nakon što je utvrđeno da bi zakonsko rešenje koje je usvojila skupština prouzrokovalo gubitke u budžetu, objavili su beo.






Tadić je, naime, kako saznaju ti listovi, odluku doneo nakon što je od Ministarstva finansija dobio procenu da će nedavno usvojeni Zakon o izmenama i dopunama zakona o akcizama smanjiti prihode budžeta za dve milijarde dinara.

Predsednik Tadić je, posle usvajanja zakona u parlamentu zatražio od vlade procenu da li će pomenuti zakon doneti više ili manje novca u budžet Srbije i da li su proizvođači cigareta stavljeni u neravnopravni položaj.

Skupština Srbije usvojila je 21. januara izmene Zakona o akcizama uz amandmane koje su predložili poslanici SPS, a kojima je izmenjeno prvobitno vladino rešenje.

Tim amandmanima utvrđeno je da akciza koja se plaća po paklici cigareta umesto 11 dinara iznosi 8,92 dinara, dok je procentualni iznos akciza koji se plaća na maloprodajnu cenu uvećan sa predloženih 35 na 38 odsto.
Za ta dva amandmana su glasali poslanici SRS, SPS, LSV i SVM.

Lažne patriote

Tihomir Arsić, funkcioner SNS, optužio lidere Srba s KiM Radu Trajković, Olivera Ivanovića i Ranđela Nojkića za malverzacije s lekovima namenjenim srpskim enklavama




BEOGRAD - Optužbe Tihomira Arsića, člana rukovodstva Srpske napredne stranke (SNS), upućene na račun Rade Trajković, Olivera Ivanovića i Ranđela Nojkića, u kojima ih okrivljuje za nenamensko trošenje novca iz budžeta Srbije, kao i za zloupotrebe u vezi s kontingentima lekova namenjenih srpskim enklavama u južnoj pokrajini, pomenuti političari smatraju potpuno besmislenim.
Prema njihovim rečima, Arsić je pokazao da ne poznaje proceduru snabdevanja apoteka na KiM. Podsećamo, ovaj naprednjak sumnja da pojedini ljudi zarađuju na nesreći Srba u južnoj pokrajini, a Radu Trajković, Olivera Ivanovića i Ranđela Nojkića optužuje za „komercijalni patriotizam“. Kako Arsić tvrdi, od 20 kontingenata lekova namenjenih zdravstvenim ustanovama na centralnom Kosovu osam je završilo u prištinskim apotekama i džepovima Rade Trajković. On je dodao i da je gradnja puta Zubin Potok - Istok dovedena u pitanje „zbog određenih političara koji se dogovaraju čija će firma graditi taj put“.
- Iza naselja Tri solitera u Kosovskoj Mitrovici nalazi se pakao za Srbe, a iza Šest kaplara na Novom Beogradu raj Ministarstva za KiM. Sada su pravosudni organi na potezu. Stojim iza svega što sam rekao, ne daj bože da kažem sve što znam - upozorava Arsić.

S druge strane, Rada Trajković, potpredsednica SNV centralnog Kosova, odlučno demantuje sve Arsićeve tvrdnje.

- Sve što taj čovek kaže je laž! Ne volim da reagujem na osobe koji su moralno posrnule. Čudno je da optužbe na moj račun redovno dolaze od individua koje prate tabloidi. Snabdevanje lekovima svih srpskih institucija dolazi iz veledrogerija iz Beograda. Mi nemamo kontakta s transportom, sve što ulazi na Kosovo prolazi kontrolu institucija države Srbije. Kad to kažem, mislim na pogranične institucije i finansijsku policiju. Ništa ne može ući na KiM a da institucije države nemaju informacije koje razmenjuju s carinom Kosova. Ti poput Arsića ratuju sa mnom kao da sam muškarac, ali neka znaju da mi niko ne može ništa, pogotovo primitivni ljudi - poručuje Trajkovićeva, koja najavljuje tužbu protiv Arsića.
Državni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver Ivanović tvrdi da je najbolji lek protiv svih eventualnih zloupotreba puna transparentnost u dodeli i preuzimanju finansijskih sredstava iz budžeta Srbije, kao i kontrola dosadašnjih trošenja.
- To nije teško sprovesti. Slažem se s Arsićevom inicijativom da se sve ispita, ali on mora biti spreman da će tokom tih istraga naići i na neke svoje prijatelje - upozorava Ivanović.

NOJKIĆ: ARSIĆ PIO SA ŠIPTARIMA

Ranđel Nojkić negira da ima ikakve veze sa zloupotrebama s lekovima na Kosovu.
- Kad je reč o patriotizmu, Tihomir Arsić ima najmanje prava da govori o tome. Lično sam ga pre desetak godina, kada je kao poslanik Nove demokratije došao u Prištinu, odveo u gradsko pozorište, gde je razgovarao sa albanskim studentima glume, koji su mu otvoreno poručivali da će, čim im se završi semestar, uzeti oružje u ruke, otići u šumu i krvavo se obračunati sa Srbima. To mu nije smetalo da s njima do kasno u noć pije u prištinskom naselju Vranjevac, u koje naša policija nije smela da zalazi - napominje Nojkić.

Rasipanje novca u Skupštini

Aligrudić potrošio 24.000 evra na putovanja



Troškovi korišćenja službenih telefona Skupštine Srbije koštali su prošle godine građane Srbije 2.922.500 dinara, ili oko 30.700 evra po današnjem deviznom kursu. Međutim, Skupština redovno plaća pretplatu za ukupno 235 telefonskih brojeva koji se ne koriste, na šta je u prošloj godini potrošila nešto manje od 116.000 dinara.

Kao što je „Blic“ već pisao, razgovori konsultanta srpske delegacije pri Savetu Evrope, Ratomira Milikića, koštali su ubedljivo najviše. Sa računom od 852.195 dinara, na dva broja mobilnog telefona koje je koristio, Milikić je potrošio čak 29 odsto novca koji je Skupština u celoj godini potrošila na plaćanje računa za sve službene mobilne telefone.
Boravak pomenutog konsultanta srpskih poslanika u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u inostranstvu, koštao je građane čak 5,5 miliona dinara, pa se neuobičajeno visoki račun za mobilne telefone koje je koristio, vezuje i za činjenicu da ih je koristio u romingu. Ipak, Milikić svakako nije jedini koji je o trošku Skupštine putovao u inostranstvo. Službena putovanja poslanika, zaposlenih u Skupštini i ljudi angažovanih po ugovoru o delu koštala su prošle godine 31,5 miliona dinara, ili nešto više od 332.000 evra. Najviše su koštala putovanja poslanika DSS Miloša Aligrudića, koji je kao šef delegacije Skupštine pri Savetu Evrope potrošio 2,3 miliona dinara.
Kako je u intervjuu za „Blic“ rekao novi predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Nenad Konstantinović, spuštanjem rampe na nepotrebne troškove, Skupština može da uštedi 1,7 miliona dinara. On je najavio da će u okviru novih mera štednje u parlamentu, upotreba službenih telefona i organizacija službenih putovanja regulisati posebnim pravilnicima.

Poslanici skupljaju „besplatne milje“

Kako za „Blic“ kažu u Skupštini, poslanici na različite načine koriste pogodnosti koje im pruža činjenica da se organizacija službenih putovanja slabo proverava. Tako se dešava da poslanici sami kupuju avionske karte ne vodeći računa o ceni, i neki od njih redovno lete linijama stranih avio-kompanija koje nude pogodnost takozvanih besplatnih milja. Nakon što obave nekoliko službenih putovanja, poslanici skupe dovoljno „besplatnih milja“ kod određene kompanije da kada potom putuju privatno, kartu plate neuporedivo jeftinije nego što je njena važeća cena.

Manter: U svemu sarađujemo - Kosovo nas deli



BEOGRAD - Američki ambasador u Srbiji Kameron Manter izjavio je da se SAD i Srbija ne slažu o Kosovu, ali dobro sarađuju u ostalim oblastima, ocenivši da SAD Srbiju vidi kao zemlju koja na Balkanu ima vodeću ulogu i odgovornost.


"O Kosovu ne možemo da se složimo, u svemu drugom uspešno sarađujemo. Amerika Srbiju vidi kao zemlju koja na Balkanu ima vodeću ulogu, ali i vodeću odgovornost", rekao je Manter u intervjuu današnjem izdanju beogradskog dnevnika Politika.

Manter je ocenio američko-srpske odnose kao "multidimenzionalne i uspešne" i izrazio zabrinutosti što nova vlada fokusira srpsko-američke odnose samo na problem Kosova.

"Kosovo je samo jedan element naših multidimenzionalnih odnosa koji su veoma dobri. Oni uključuju naš program pomoći, razvijen vojni dijalog i veoma jasnu saradnju radi postizanja dugoročne bezbednosti celog regiona Balkana...", rekao je Manter.

Srbija i Kosovo treba da razgovaraju kao dobri susedi

Prema njegovim rečima, problem Kosova je završen, jer je rešen problem statusa.

"Ponovno otvaranje pitanja statusa Kosova nije realno. Rukovodstva Republike Srbije i Republike Kosovo bi trebalo da razgovaraju kao prijateljski susedi i da rešavaju probleme najbolje što mogu i mi ćemo to pozdraviti. Ali, pitanje statusa je zaključeno i mislim da oko toga ne možemo da se složimo", rekao je američki ambasador.

Manter je rekao da sa optimizmom gleda na budućnost Srba koji žive na Kosovu, kao i o budućnosti Albanaca na Kosovu.

KBS brine i za Srbe i Albance

Američki ambasador je rekao da multietničke Kosovske bezbednosne snage "neće biti problem jer će obezbediti sigurnost ljudima koji žive u Republici Kosovo, bilo da su Srbi ili Albanci".

"One su lako naoružane i neće biti problem i pretnja bilo kome u regionu. Čvrsto verujemo da je to pozitivan korak na Kosovu i da to nije nešto zbog čega Srbija mora da se brine", dodao je on.

Manter je dodao da postoje uslovi za poboljšanja u ekonomskoj i kulturnoj saradnji Srbije i SAD, kao i oblasti energetike i ekologije.



Prema njegovim rečima, SAD vidi Srbiju kao potencijalnu članicu NATO.

"Mislimo da je Srbija zemlja s veoma bogatom vojnom tradicijom i profesionalizmom, kao i velikim vojnim talentom. Taj talenat bi trebalo iskoristiti za bezbednost regiona. Znamo da je Srbija proglasila vojnu neutralnost, ali se nadamo da će političko i vojno rukovodstvo izabrati da sarađuje s članicama NATO i evropskim državama koje dele zajedničke vrednosti, kako bismo osigurali bezbednost u budućnosti", rekao je Manter.

Iz Ministarstva finansija ni reči o tome šta su u budžetu „specijalizovane usluge“

Ministarka finansija ćuti o 14 milijardi

Ministarstvo finansija već dve nedelje odbija da odgovori kako se i na šta troši više od 14 milijardi novca poreskih obveznika koji se u budžetu vode pod stavkom „specijalizovane usluge“. Trošenje „specijalizovanih“ miliona, koji su na raspolaganju većini državnih institucija i ministarstava, očigledno niko ne kontroliše, a sama ta činjenica, potkrepljena ćutanjem jedine nadležne institucije, otvara sumnju u postojanje zloupotreba.



Kao što je „Blic nedelje“ objavio u prošlom broju, ova stavka spada u 12 najvećih izdataka iz budžeta. Iza termina „specijalizovane usluge“ može sa naći sve i svašta – od usluga održavanja, do popravke informatičke opreme, lečenja bilja, pošumljavanja, pa sve do kupovine štampe za državne ustanove. Po kom principu se dele ova ogromna sredstva, teško je utvrditi, budući da postoje institucije koje dobijaju više od osam milijardi, poput Ministarstva nauke, a ima i oni kojima je država dodelila tek po 1.000 dinara. Način na koji naše vlasti dele novac iz „specijalizovanog troškovnika“ i više je nego pogodan korupciji i malverzacijama.
– Kada nije definisano čemu je novac namenjen, moguće su sumnje i tako će biti sve dok obrazloženja budžeta ne budu detaljnija. Ipak, najveće je pitanje kako se dalje raspolaže tim novcem, da li se zaista troši na ono čemu je bio namenjen – kaže Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti Srbija“.
Odgovor je donekle jednostavan. Budući da je Srbija jedan od retkih zemalja u kojoj ne funkcioniše državna revizorska institucija i u kojoj Vlada parlamentu ne polaže završne račune još od 2002. jasno je da se trošenje budžetskog novaca ne kontroliše na primeren način.
Istražujući na šta se još troše „specijalizovana sredstva“, kontaktirali smo nekolicinu najvećih i najmanjih korisnika specijalizovanih usluga.
U Ministarstvu kulture, koje se sa 1.637.623.000 dinara nalazi na drugoj poziciji, kažu da se najveći deo novca troši na programe kojima „Ministarstvo sprovodi kulturnu politiku“. Tako se realizuju razni festivali, umetničko stvaralaštvo nacionalnih manjina… Tokom 2008. Ministarstvo je potrošilo 97 odsto sredstava.
Posebno je zanimljivo da, recimo, taj novac Avio-služba Vlade koristi na baždarenje alata, održavanje motora, odleđivanje aviona na domaćim i stranim aerodromima i slično. Sve ovo spada u domen održavanja, a ista ta Avio-služba će ove godine na ime održavanja, koje je posebna stavka u budžetu, dobiti više od 65 miliona dinara.
– Legitimno je postaviti pitanje da li su ti troškovi mogli biti pod tekućim održavanjem koje ima svoju prostor i ekonomsku klasifikaciju u budžetu – smatra Nenadić.
Njihove kolege iz Minista­rstva životne sredine, čiji je specijalizovani budžet od prošle godine duplo uvećan – sa 593.775.056 na 1.128.775.000 dinara, kažu da novac troše na najvažnije projekte. Među njima su, kako ističu, izgradnja kapaciteta za monitoring životne sredine, razvoj geografskog informacionog sistema, godišnji monitoring kvaliteta ambijentalnog vazduha, podzemnih i površinskih voda… Ovo ministarstvo nije u 2008. potrošilo sva sredstva i, kako kažu, 49.521.729,86 je vraćeno u budžet.
Tu mogućnost, da vrati milione u budžet, neće imati niz institucija koje su za ove namene dobile samo po 1.000 dinara – Uprava za rodnu ravnopravnost, Geodetski zavod, kao i Sremski, Južnobački, Zlatiborski i Kosovskomitrovački upravni okrug.
– Južnobački upravni okrug u svom dosadašnjem radu nije koristio specijalizovane usluge. Kako bismo se pripremili za ovu godinu i ukoliko se ukaže potreba, 1.000 dinara smo tražili zbog toga da bismo otvorili stavku u budžetu za tu namenu – kažu iz Južnobačkog upravnog odbora.
Nešto drugačiji je slučaj Geodetskog zavoda.
– Kada je sastavljan budžet, mi smo poslali zahtev za finansijsku pomoć države u isplaćivanju kredita i zato je bilo neophodno da se po prvi put otvori stavka 424. Tražili smo više novca, a oni su verovatno, da bi se uklopili u sredstva kojima raspolažu za specijalizovane usluge, nama dodelili samo 1.000 dinara. Verovatno im je trebalo da zatvore neki rashod i zato su nam dodeli tu simboličnu sumu – saznajemo u ovoj instituciji.
Po kom osnovu neke institucije dobijaju milijarde, a drugima ne može da se pomogne ni u isplaćivanju kredita, ostaje pod znakom pitanja.
– Budžet Srbije se pravi na staromodni način i po principu ko više traži, više i dobije ili ko je moćan da lobira, najbolje prolazi. S jedne strane imate netransparentno raspolaganje glomaznim ciframa podložnim korupciji, a s druge se zakida na subvencijama, pomoći trudnicama, dečjim dodacima… To dovoljno govori o kvalitetu naših vlasti – kaže ekonomista Danilo Šuković.
Inače, stavka „specijalizovane usluge“ ne postoji u budžetu mnogih zemalja. Na primer, u Hrvatskom državnom proračunu svaki trošak je jasno naveden i ima svoj broj, odnosno svoju ekonomsku klasifikaciju i tačno se zna na šta ta sredstva odlaze.
– Ovo poređenje govori žalosno o nama – da ne radimo ništa na reformi javne uprave i finansija. Političke elite bi morale daleko transparentnije da rasporede više od 14 milijardi dinara namenjenih takozvanim specijalizovanim uslugama. Zemlje iz regiona odavno su prestale tako proizvoljno da sastavljaju liste trošenja javnog novca i precizno se zna na šta odlazi svaki dinar. To samo govori koliko su naše vlasti zaostale – kaže Šuković.

Državni organi nedovoljno štede na reprezentaciji

Vlada krije koliko troši na piće i hranu o trošku države

Kad je Bojan Pajtić izabran za premijera vojvođanske vlade, jedan od prvih poteza bilo je ukidanje troškova za reprezentaciju, drugim rečima, zabranio je da se jede i pije na račun države. Ušteda je bila više od devet miliona dinara. Iako je pred planiranje budžeta za ovu godinu Vlada Srbije promovisala štednju, nije ukinula troškove za reprezentaciju ni ministrima ni Skupštini.



Za „Blic” su u kabinetu premijera rekli da su ovi troškovi u startu svima smanjeni samo za 20 odsto.
Posebno je zanimljiva činjenica da u budžetu ova vrsta troškova nije jasno prikazana i da se ne vidi koliko je novca predviđeno za poslovne ručkove i večere skupštinskih i vladinih funkcionera. U Vladi Srbije su nam nezvanično rekli da ovu vrstu troškova potražimo pod stavkom „stalni trošak”, ali da ni to nije pouzdan podatak, jer svako ministarstvo autonomno odlučuje kako da troši novac koji se pojavljuje pod tim i drugim odrednicama. Uz to, ministri još imaju mogućnost da o trošku Generalnog sekretarijata, u slučajevima kad predstavljaju državu, vode strane delegacije na ručkove i večere.
Odrednica „stalni trošak” pod kojom su pojedina ministarstva dobila po nekoliko desetina ili čak stotine miliona dinara veoma je čudna, jer uz nju postoje detaljno navedene razne odrednice koje se tiču plata, putovanja, raznih nadoknada, dnevnica, planiranih materijalnih nabavki, honorara. Samo „stalni trošak” nije objašnjen i na prvi pogled deluje kao dobra prilika da se sakriju raznorazni, nejasni i nedefinisani troškovi.
I pregled troškova za reprezentaciju u Skupštini je nejasan, s obzirom na to da sve poslaničke grupe imaju pravo na reprezentaciju, kao i kabinet predsednice Skupštine. Prošle godine samo su poslaničke grupe potrošile, prema podatku navedenom u skupštinskom „Informatoru”, 2,248 miliona dinara. Iz skupštinske računice se ne vidi koliko je para dodatno naplaćeno iz kabineta predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović, ali je republičkim budžetom za ovu godinu pod stavkom „stalni trošak” predviđeno svega milion dinara, dok je pod istom odrednicom, ali za skupštinske službe predviđeno čak 101,9 miliona dinara. Đukić-Dejanović je nedavno najavila da će ova vrsta troškova biti preispitana.
- Predsednik Izvršnog veća Bojan Pajtić je na početku svog prvog mandata naredio da se ukine reprezentacija u svim pokrajinskim organima i već pet godina u budžetu nema para za te namene. To znači da samo u izuzetnim prilikama pokrajinski funkcioneri mogu da koriste usluge restorana koji se nalazi u zgradi Izvršnog veća - kaže za „Blic” Tomanova Makanova, pokrajinski sekretar za informisanje.
Pokušaj „Blica” da u Vladi i u kabinetu premijera dobije odgovor da li bi i srpska vlada mogla da uvede ovakvu meru štednje ostao je bez pravog odgovora. U kabinetu Mirka Cvetkovića smatraju da je za sada dovoljno učinjeno početnim smanjenjem tih troškova za 20 odsto. Nismo dobili ni odgovor na pitanje zašto u budžetu nije transparentno prikazano koliko je novca planirano za reprezentaciju bilo koje budžetske institucije.
- U vojvođanskoj vladi je mnogo lakše napraviti ovakvu uštedu jer je sve koncentrisano na jednom mestu, a kod nas su ministarstva autonomna i nemam pregled koliko se kod njih troši za reprezentaciju. Što se tiče Generalnog sekretarijata, na naš račun ide trošak za reprezentaciju premijerovog kabineta, ali i svih ministara kada vode na ručak ili večeru stranu delegaciju pred kojom predstavljaju državu. U slučajevima kad imaju goste koji dolaze na njihov poziv, trošak ide na teret ministarstva - kaže za „Blic” Tamara Stojčević, generalni sekretar Vlade Srbije.
Prema njenim rečima, strane delegacije u najvećem broju slučajeva idu u restorane koji pripadaju Vladi i u kojima važe dotirani cenovnici o kojima su mediji već pisali i gde se može ručati za 300 dinara po osobi. To su pre svega Klub poslanika na Senjaku, a ako protokol i vreme to dozvoljavaju, onda se putuje u Smederevo, u predratnu vilu, koja je reprezentativan objekat Vlade.



DS, SPS i DSS na čelu liste

Sve parlamentarne stranke u Skupštini, osim naprednjaka, koriste mogućnost da piju i jedu o trošku države iako su cene u skupštinskom restoranu neverovatno niske. Na osnovu podataka u „Informatoru” Skupštine vidi se da je najviše potrošila DS 455.077, zatim SPS 438.848, DSS 380.223, G17 plus 250.948 i LDP 207.073 dinara

Srbija domaćin skupa regionalnih lidera Jugoistočne Evrope

BEOGRAD - Potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić predsedavaće današnjem skupu regionalnih lidera koji će biti održan u Beogradu, a prisutnima će se obratiti i premijer Srbije Mirko Cvetković, najavljeno je iz Đelićevog kabineta.





Regionalnom sastanku "Evropska perspektiva Jugoistočne Evrope u vremenu izazova - suočavanje sa ekonomskom i energetskom krizom" u Palati Srbije prisustvovaće predstavnici svih šest zemalja regiona - Makedonije, BiH, Hrvatske, Albanije, Crne Gore i domaćina Srbije.

Na skupu će biti potpredsednik Vlade Makedonije za evropske integracije Ivica Bocevski, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BIH Mladen Zirojević, državni sekretar za evropske integracije u Ministarstvu spoljnih poslova Hrvatske Davor Božinović, generalni sekretar Ministarstva za evropske integracije Albanije Arben Kasahu, pomoćnik ministra finansija Crne Gore Milorad Katnić, kao i generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju Hido Bišćević.

Oni će razgovarati o perspektivi proširenja Evropske unije u uslovima sadašnje ekonomske i energetske krize i predstojećih evropskih izbora, regionalnoj saradnji u procesu evrointegracija, kao i o potpunoj viznoj liberalizaciji za zemlje jugoistočne Evrope.

Kako je saopšteno, cilj sastanka je razmenjivanje iskustva, pronalaženje zajedničkih rešenja za budućnost i jačanje regionalne saradnje.

Tom prilikom biće održan i panel "Evropska perspektiva Jugoistočne Evrope u 2009", a premijer Cvetković obratiće se prisutnima na panelu "Suočavanje sa ekonomskom i energetskom krizom".

ILIĆ: ĐELIĆ JE KRIMINALAC

Predsednik NS Velimir Ilić optužio je Božidara Đelića da je preko svoje firme registrovane u Holandiji kupio hotel „Sunce" u Sokobanji, zajedno sa Sinišom Stojičićem, koji je uhapšen u julu 2007. pod sumnjom za šverc cigareta

Siniša Stojičić je, inače, brat pokojnog policijskog generala Radovana Stojičića Badže.

- Da li je to sukob interesa i da li je to učešće u organizovanom kriminalu? Sto odsto je tačno da je Đelić sa pozicije potpredsednika Vlade učestvovao u privatizaciji i otkupio hotel - tvrdi Ilić.

Na pitanje zašto ne dostavi dokaze nadležnim organima, Ilić kaže da je to pitanje postavljao „i na Vladi i u Skupštini".

- Na jednoj od sednica Vlade dok sam bio ministar javno sam pitao da li je Đelić sa Stojičićem kupio hotel. I znate šta su mi odgovorili: „Ma, ‘ajde Veljo, pusti to. Ljudi svašta pričaju!" Najmanje 20 puta sam pokretao to pitanje. I Đelića sam lično pitao, ali nisam dobio odgovor - tvrdi Ilić.

Međutim, Božidar Đelić demantuje sve navode Ilića.

- Nisam u sukobu interesa, niti sam ikada bio. Odgovorno tvrdim da nikada nisam učestvovao u kupovini preduzeća u Srbiji koja su se nalazila u postupku privatizacije. Od 15. maja 2007. nemam nikakav privatni posao u Srbiji - kaže Đelić.

Pokušali smo da razgovaramo i sa Stojičićem, koji je u međuvremenu pušten da se brani sa slobode, ali je on odmah počeo da vređa i preti novinaru Pressa.

- Vi ste trač rubrika, trač novine! Neću da pričam sa vama! Kakav Đelić, kakva holandska firma?! Da li ste vi normalni, ma samo nešto napišite i ja ću da vas tužim, videćete vi svoje... Odakle vam moj broj telefona?! Taj Ilić... Ma samo napišete slovo, i ja ću vas tužiti, naći ću vas... - rekao je Stojičić i prekinuo vezu!
Na sajtu Agencije za privredne registre stoji da je PK „Trebič-Sunce", u okviru koga se nalazi hotel, u vlasništvu Nikole Ćorbića, koji ima 90 odsto kapitala ili 535.606 evra i firme „The Galileo fund LTD" sa Devičanskih ostrva, sa 10 odsto. Direktor preduzeća je Snežana Anđelković.

Tužilac traži snimke iz Skupštine

Beograd -- Republički tužilac zatražiće snimke obraćanja lidera NS Velimira Ilića Skupštini kako bi se ispitalo da li je u njegovom istupanju izvršeno krivično delo.


Velimir Ilić za govornicom Skupštine Srbije

"Republički javni tužilac Slobodan Radovanović zatražiće na uvid snimke obraćanja poslanika Velimira Ilića za skupštinskom govornicom, a vezano za njegove izjave o ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću i obeležavanju Dana državnosti, kako bi se preispitalo da li postoje elementi izvršenja krivičnog dela", saopštilo je Tužilaštvo.

Profesor krivično procesnog prava Goran Ilić ocenio je da Tužilaštvo uvidom u snimke iz Skupštine Srbije može utvrditi da li je lider Nove Srbije istupanjem za skupštinskom govornicom izvršio krivično delo izazivanja rasne i verske netrpeljivosti i mržnje.

On je precizirao da Krivični zakonik za delo izazivanja rasne i verske netrpeljivosti i mržnje predviđa kaznu zatvora od šest meseci do pet godina, dok je za teže oblike tog dela, ukoliko se izvrši zloupotrebom službenog položaja i službenih ovlašćenja, predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora.

Ilić je 12. februara za skupštinskom govornicom zamerio to što je pozivnice za obeležavanje Dana državnosti u Orašcu potpisao ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić.

"Vi idete Karađorđu u posetu u Orašac, a pozivnice šalje Rasim Ljajić, moj drug, svaka čast, ali to je vređanje dostojanstva ove države, Karađorđa, to je uvreda za sve što je srpsko", kazao je tada Ilić.

Tadić: U Srbiji nema mesta govoru mržnje

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da svako onaj ko vređa i omaložava pripadnika manjine vređa srpski narod, pogotovo ako se to događa u najvišem zakonodavnom telu – Skupštini Srbije.

"Srbija se nikada više neće deliti ni po veri ni po nacionalnosti", poručio je Tadić u govoru na vojnoj vežbi "Sretenje 2009", koja se održava u Novom Sadu.

"Svi smo mi ravnopravni građani jedne jedinstvene Srbije", rekao je Tadić i naveo da u Srbiji nema mesta nasilju, šofinizmu, fašizmu, antisemitizmu i govoru mržnje.

On je zatražio od svih predstavnika države i građana da poštuju taj evropski standard, koji je ustavopisac postavio još u Sretenjskom ustavom 1835. godine.

"Svaki ministar, državni službenik i poslanik mora biti uvek u službi građana i da se ponaša dolično i skromno, a ne arogantno i bahato", naveo je Tadić.

To je najvažniji mandat koji su nam građani dali i to nikad ne smemo zaboraviti, rekao je predsednik Srbije.

Nova Srbija: Ni uvreda ni govor mržnje

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski izjavila je da stenogrami govora predsednika te stranke Velimira Ilića u Skupštini Srbije dokazuju da nije bilo govora mržnje kada je govorio o ministru rada i socijalne politike Rasimu Ljajiću.

Filipovska je rekla da u tom obraćanju nije bilo ni uvreda za pripadnike bilo koje nacionalne manjine.

"Ilić ni jednom rečju nije pomenu versku i nacionalnu pripadnost Ljajića, već je ukazao na nepoštovanje protokolarne obaveze po kojoj poziv na proslavu Dana državnosti šalje predsednik zemlje, a ne bilo koji ministar", kazala je potpredsednica Nove Srbije.

Kod nas nikad dosadno

Sve smo bliže Mladiću



Mnogo sam veći optimista po pitanju hapšenja Ratka Mladića sada nego do pre nekoliko meseci i verujem da će pre Srbija izručiti i Hadžića i Mladića no što će Holandija popustiti u svom pritisku, kaže za „Blic nedelje“ Rasim Ljajić, šef Nacionalne kancelarije za saradnju sa Haškim tribunalom i ministar za rad i socijalna pitanja.

Mladić i Hadžić se kriju na potpuno različite načine, zato su potrage za njima potpuno drugačije, konstatuje Ljajić.

Koliko ste sada blizu Mladiću?
– Ne bih da prejudiciram, ali verujem da će se Mladić naći u Hagu.

Kada?
– Ne bih da licitiram. Ne mogu da govorim o tome koliko smo sada bliži ili dalji od Mladića, ali sigurno je da sada imamo više argumenata no proteklih meseci za optimizam. Bilo bi veliko iznenađenje ako taj zadatak ne završimo u ovoj godini. Svesni smo da će, ako Mladić ne bude u Hagu, Srbija još dugo biti u čekaonici Evrope.

Na čemu se bazira vaš optimizam?
– Na osnovu odlične koordinacije civilne i vojne službe i svih informacija koje imamo. Informacije o Mladiću se povećavaju.

Ako je hapšenje Mladića za BIA nemoguć zadatak, jeste li tražili pomoć CIA, bilo koje strane službe. Da li ste spremni da pozovete operativce CIA da rade sa BIA na terenu na lociranju Mladića?
– Mi sarađujemo sa stranim službama, razmenjujemo informacije.Mi imamo dovoljno kapaciteta, naši operativci učestvuju u potragama za optuženicima i nema potreba da u tom pogledu tražimo pomoć sa strane. Ali, svaka informacija vezana za skrivanje optuženika više je no dobrodošla i u tom pogledu sarađujemo sa mnogim službama bezbednosti. Ne očekujem da strane službe reše problem, više verujem našim službama.

Šta službe rade po pitanju Hadžića?
– Više potraga u poslednje vreme organizovano je za Hadžićem, one će se nastaviti i verujem da će dati rezultat, ali nerealno je očekivati da imamo direktan prenos svih akcija koje sprovodimo.

Ko finansira Mladićevo skrivanje?
- Podaci do kojih se do sada došlo govore da je neposredno Mladićevo obezbeđenje plaćeno simbolično nekoliko stotina evra, dok su oni koji su organizovali mrežu njegovog skrivanja uzimali na desetine hiljada. Taj novac organizatori mreže su dobijali od finansijera, odnosno privatnika koji su uglavnom došli iz BiH u Srbiju nakon rata i otvorili firme ovde. Organizatori mreže su uzimali za sebe najveći deo novca, dok su malu sumu davali neposrednom obezbeđenju koje je za Mladića obavljalo čak i njegove privatne poslove. Na primer moralo je da radi na njegovom pčelinjaku.

Čini se da ne postoji problem koji ovu vladu nije zadesio?
– I ranije smo imali problem Haga, Kosova, ali sada imamo i blokadu parlamenta i svetsku krizu. Kao da smo nešto bogu zgrešili. Čak i da je ova vlada manja i homogenija bilo bi teško izboriti se s tim. U takvoj situaciji, predviđati koliko vlada treba da traje, nezahvalno je. Ne bih isključio mogućnost da traje čitav mandat, ali ni nove izbore.

Hag, Kosovo... Ista pitanja koja nas od 2000. blokiraju. Ima li vlada plan?
– Da biste rešavali probleme, morate da priznate da oni postoje. Srbija jeste u problemu. U teškoj situaciji. Niti jedna zemlja nije izložena takvim pritiscima kao što su Hag ili Kosovo. Na sve te probleme, imamo krizu rada parlamenta. Imamo dosta tanku većinu u tom parlamentu i kada na sve to dodate tešku ekonomsku krizu, onda smo mi u problemu. Za rešavanje problema potrebna je stabilna većina, što se može rešiti samo novim izborima. Ako nema izbora, uslov za početak rešavanja problema je postizanje konsenzusa oko bazičnih pitanja. Kod nas je kompromis težak. Vlast i opozicija ne mogu da se slože ni oko datuma u kalendaru.

Treba li smanjiti broj poslanika?
– To jeste mera, ali dugoročna. Broj poslanika regulisan je Ustavom. Zalažem se da parlament ima 150 poslanika i da nijedna vlada Srbije ne bi smela da pređe broj od 15 ministarstava.

Da li je Vlada razgovarala o toj mogućnosti?
– Mislim da je to moguće tek posle novih izbora.

Bili ste u Americi. Jesu li vam u SAD obećali da mogu da omekšaju stav Holandije? O čemu ste razgovarali?
– Od SAD tražimo okončanje pritisaka. Mišljenje koje se može čuti među građanima i ekspertima u Srbiji je da Holandija nije sama i da ne popušta pritisku zemalja EU zbog podrške Vašingtona. Nakon posete SAD-u, uverili su me da ta mogućnost ne stoji, a i da dele uverenje većine zemalja EU, izuzev Holandije, da Srbija ima političku volju da se ta stvar okonča. S druge strane, i oni kao i mi znaju šta su razlozi za stav Holandije – Srebrenica, unutrašnjopolitički odnosi, kao i činjenica da bi za svaku promenu odluke Vlade bila potrebna saglasnost holandskog parlamenta, a vlada ne želi da uđe u takav razvoj događaja. Pitanje Haga više ne opterećuje naše odnose. Ono što imamo kao problem s Vašingtonom je stav oko Kosova. To ne znači da jedan od tri cilja naše spoljne politike nisu dobri odnosi sa SAD. Oni su sada na prilično niskoj grani. Loši su. I mi te odnose moramo da popravimo.

Da li je to zapravo bio vaš pravi zadatak u SAD? Da li je Vlada uopšte razgovarala o narušenim odnosima sa SAD?
– Svaki član vlade mora da učini koliko može. Imao sam sastanke u Stejt departmentu i sa predstavnicima Saveta za nacionalnu bezbednost SAD. U tim razgovorima data je jedinstvena ocena oko Haga, ali naveli su i svoj stav prema Kosovu. Govorili smo o različitom tumačenju sporazuma u šest tačaka oko pitanja carine, policije. Predočio sam da je nama stalo da se taj sporazum u potpunosti implementira, da smo imali konstruktivan pristup prema Euleksu i da tražimo da se primenjuje sporazum onakav kakav je potpisan. Oni kažu da Albanci ne žele da govore o sporazumu u šest tačaka, da je to za njih problematično, ali i za nas su mnoge stvari problematične. Ipak, želimo da ispoštujemo sve što je dogovoreno. Ako oni dezavuišu UN, onda smo mi u problemu.

Postoji li konsenzus Vlade po pitanju dijaloga na relaciji Priština–Beograd i podrške Tadiću da s Albancima treba razgovarati?
– Mi smo insistirali na tome od samog početka, ali ne postoji takva saglasnost u Prištini.

Nema signala da se Šešelj vraća
Šešelj je najavio povratak u zemlju iz Sheveningena? Jeste li dobili takve signale iz Tribunala?

– Ne, nema takvih signala. Ali smatramo da je odluka o prekidu suđenja sedam sati pre zaključenja postupka iznošenja svedoka optužbe veoma loša, bez obrazloženja u potpunosti. Izneli smo primedbe Tribunalu i rekli da nismo obavešteni od Tribunala da je svedoku potrebna zaštita MUP-a. Policija je pružila zaštitu za osam svedoka u različitim postupcima i nema razloga da to ne činimo i dalje, ako Tribunal ima podatke o zastrašivanju. Ali to nije traženo. Mi za ovaj konkretan primer nismo imali zahtev da se svedok štiti. Tražili smo od njih izričit zahtev za one koji treba da se štite. Očekujem da se postupak nastavi, da može sam da se brani, da se postupak privede kraju i da se donese presuda. Ova situacija najmanje odgovara Tribunalu, s ovakvim postupcima narušava kredibilitet.

Tadić: Srbija nikome ne preti, ali štite svoje legitimne interese

MOSKVA - Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je danas da je Srbija učinila sve što je u njenoj moći da pitanje statusa Kosova premesti na kolosek međunarodnog prava i istakao da Srbija kao demokratska država teži da, koristeći sva raspoloživa prava, očuva teritorijalnu celovitost, suverenitet i nacionalni identitet.

"Srbija nikome ne preti, uvažava sve, ali i štiti svoje legitimne interese. Ona nikada neće odustati od tih interesa, a u osnovi te politike je miroljubiv pristup u rešavanju postojećih sporova, uz istovremeno nedvosmisleno odbacivanje nezavisnosti Kosova i Metohije", rekao je Tadić u intervjuu ruskom dnevniku "Vremja novostej".

On je naglasio da Srbija ulaže napore kako bi kosovski problem ponovo vratila na pregovarački sto i to na osnovu odluke Međunarodnog suda pravde, koji će se izjasniti o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.



Jedino je za pregovaračkim stolom moguće pronaći kompromis, prihvatljiv za obe strane, naglasio je Tadić.

"Od Međunarodnog suda pravde očekujemo pozitivnu odluku kada je reč o zaštiti nasih prava. Naravno, uzimam u obzir i međunarodnu atmosferu u kojoj funkcioniše taj sud, sve tajne okolnosti međunarodne politike. Bez obzira na sve, u tom međunarodno-pravnom procesu argumenti su na strani Srbije", naglasio je Tadić.

Komenatrišući procenu kosovskog premijera Hašima Tačija da je Kosovo nezavisna i demokratska država, Tadić je podsetio da je nivo zaštite ljudskih prava na Kosovu najniži u Evropi, da se na Kosovo vratilo malo prognanih, da je položaj predstavnika srpske zajednice veoma loš.

"Oni su apsolutno nebezbedni u svojim domovima, i svakog trenutka su u opasnosti", naglasio je predsednik Srbije.

Tadić je ukazao da vlasti u Prištini pokušavaju da prisvoje istoriju srpskog viševekovnog prisustva na Kosovu i srpske pravoslavne manastire proglase "kulturnim dobrom Kosova".To je neprihvatljivo, jer se time u opasnost dovodi očuvanje identiteta, osnovna prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, istakao je predsednik Srbije.

Rusija i Srbija potpisale Sporazum o bezviznom režimu

MOSKVA - Ministri inostranih poslova Rusije i Srbije, Sergej Lavrov i Vuk Jeremić, potpisali su danas u Moskvi Sporazum o uslovima putovanja državljana dve zemlje bez viza

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izrazio je danas, na početku razgovora sa ruskim kolegom Sergejom Lavrovim u Moskvi, zadovojstvo što će biti potpisan bilateralni sporazum o bezviznom režimu između dve zemlje.

"Veoma mi je drago što ćemo danas potpisati sporazum o ukidanju viza", rekao je Jeremić. Lavrov je najavio da će u razgovoru pažnju posvetiti bilateralnim odnosima, situaciji na Balkanu, posebno na Kosovu.



Sporazum o uslovima putovanja državljana Rusije i Srbije predviđa bezvizni režim za građane obe države, ukoliko boravak na teritoriji druge države ne premašuje 30 dana.

Državljani jedne strane moći će da ulaze, izlaze, nalaze se u tranzitu i borave na teritoriji druge strane na osnovu važećih dokumenata bez vize, uz uslov da dužina njihovog neprekidnog boravka na teritoriji druge države ne premašuje 30 dana od dana ulaska.

Izuzetak predstavljaju državljani sa diplomatskim ili službenim pasošima, za koje bezvizni režim važi maksimalno za neprekidni boravak do 90 dana.