HAG

Tužilaštvo za suspenziju postupka

Hag -- Kako B92 saznaje, haško tužilaštvo zatražilo je suspenziju postupka protiv Vojislava Šešelja jer, kako se navodi, Sud ne štiti integritet tužilaštva i svedoka.

Nakon što je patolog i bivši ministar odbrane Zoran Stanković završio svedočenje, tužilac Deril Mundis je, obraćajući se predsedavajućem sudiji Antonetiju, rekao da je posle jučerašnjeg svedočenja zaštićenog svedoka, postalo jasno da je postupak ugrožen.

Ne obrazlažući detaljno zahtev, tužilaštvo je usmeno zatražilo suspenziju suđenja Šešelju sve dok sudsko veće ne ispuni svoju dužnost i ne zaštiti integritet i tužbe i njenih svedoka.

Veće je u obavezi da zaštiti svedoke i žrtve, i da omogući da se oni tretiraju dostojanstveno, rekao je Mundis.

U odgovoru na taj zahtev, predsedavajući sudija Antoneti je rekao da je tužilaštvo zatražilo prekid suđenja samo 18 radnih sati pre isteka roka za izvođenje dokaza optužbe, kao i da će istina o ugrožavanju svedoka i vršenju pritiska na njih biti ustanovljena, ukazujući da se svedoci ipak pojavljuju na suđenju.

“Integritet Tribunala je da se omogući brzo suđenje i da se donese presuda, a ne da se igramo mačke i miša sve vreme“, rekao je Antoneti i poručio da veruje kako suđenje mora da se nastavi.

Sam optuženi Šešelj je rekao da nije imao nikakvog interesa da zastrašuje jučerašnjeg svedoka, ocenjujući da je svojim unakrsnim ispitivanjem, kako se izrazio, “uništio tog svedoka”.

Svedočenje Zorana Stankovića


U nastavku suđenja Šešelju pred Haškim tribunalom, veštak optužbe za sudsku medicinu Zoran Stanković svedočio je o pregledu leševa Muslimana ubijenih u Zvorniku, koji je obavio u proleće 1992.

Lider Srpske radikalne stranke optužen je za zločine nad Muslimanima u BiH, uključujući desetine ubistava u Zvorniku, koja su, po optužnici, počinili dobrovoljci SRS-a.

Stanković, penzionisani general-major Vojske Jugoslavije, izjavio je da je u aprilu i maju 1992, po nalogu vojnog istražnog sudije, dva puta u krugu zvorničke fabrike Alhos pregledao nekoliko desetina tela Muslimana za koja mu je rečeno da su pronađena u šumi kod visa Kula-grad, gde su prethodno vođene borbe.

Svedok je rekao da je tokom prvog pregleda, 30. aprila 1992., ustanovio da je većina od 28 žrtava ubijena iz vatrenog oružja, a nekoliko hladnim oružjem.

Prilikom drugog boravka u Zvorniku, 5. maja, dok je pregledao još 114 leševa, pojavila se "grupa ljudi sa kokardama", posvedočio je Stanković.

"Hteli su da dođu do mesta gde smo sprovodili obdukcije, a ja to nisam dao... Požalio sam se policiji i tražio da ih skloni… Jedan od njih uperio je pušku u mene. Mislio sam da neće pucati, ali je, pošto mu je drugi paravojnik pomerio ruku, ispalio dva-tri metka koji su mi prošli pored glave", ispričao je Stanković.

On je, međutim, naznačio da nije mogao da utvrdi kojoj su paravojnoj formaciji pripadali ti ljudi.

"Mogli su se razlikovati samo pripadnici JNA i 'arkanovci' koji su imali posebna odela", naznačio je.

U unakrsnom ispitivanju, Šešelj je sugerisao da su Muslimani čija je tela Stanković pregledao poginuli u borbama za Kula-grad.

Svedok je potvrdio da je "većina poginula u borbama", osim tri osobe koje su umrle od povreda nanetih noževima.

Stanković je potvrdio da je 1992-93 na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu obducirao i tela dobrovoljaca SRS koji su poginuli na ratištima u Hrvatskoj i BiH.

Na pitanje predsedavajućeg sudije Žana-Kloda Antonetija da li to znači da su dobrovoljci SRS-a imali isti status kao pripadnici JNA, Stanković nije konkretno odgovorio, ali je napomenuo da je sve troškove sahrane dobrovoljaca plaćala vojska.

Pretežan deo unakrsnog ispitivanja svedoka, Šešelj je posvetio osporavanju navoda haškog Tužilaštva da je u Srebrenici u julu 1995. Vojska Republike Srpske streljala oko 7.000 Muslimana.

Prihvatajući da je streljano oko 1.000 Muslimana, Šešelj je tvrdio da su patolozi Tribunala namerno broj streljanih uvećali, uključujući i poginule u borbama i nestale.

Stanković - koji je bio svedok odbrane generala VRS Radislava Krstića koga je Tribunal osudio na 35 godine zatvora zbog pomaganja genocida u Srebrenici - kao neprihvatljivo je označio to što se u streljane ubrajaju i osobe čija tela još nisu pronađena.

Svedok je precizirao da je do sada u Srebrenici i okolini ekshumirano više od 2.800 žrtava.

Stanković je kazao i da smatra da se Šešelju sudi "zbog verbalnog delikta", i pored toga što je lider radikala protiv njega u prošlosti iznosio "najgore neistine i uvrede".

Šešelj je nagovestio i da će u svojoj završnoj reči opširno obrazložiti glavnu tezu svoje odbrane o "antisrpskoj zaveri" u kojoj učestvuju, između ostalih, Tribunal, NATO, SAD, Međunarodni sud pravde.

Prošle nedelje, Šešelj je najavio da neće izvoditi dokaze odbrane, nakon što uskoro tužioci okončaju svoj dokazni postupak.

Proces bi, u tom slučaju, ubrzo mogao biti okončan završnim rečima obe strane.

Šešelj je optužen i za zločine nad nesrbima u Hrvatskoj i Vojvodini 1991-93.

Hag: Hrvatska nije dostavila dokumenta o "Oluji"

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je od sudskog veća u procesu protiv Anta Gotovine da Hrvatskoj naloži da sudu dostavi dokumente o delovanju artiljerije tokom ofanzive "Oluja" na Kninsku krajinu u avgustu 1995.

General Gotovina, koji je komandovao ofanzivom, optužen je, zajedno sa generalima Ivanom Čermakom i Mladenom Markačem, za progon srpskih civila i druge zločine tokom i posle "Oluje".
Tužioci su u podnesku ocenili da vlada Hrvatske nije ispunila prethodni nalog sudskog veća, izdat polovinom septembra, da dostavi dokumente o artiljerijskom delovanju u operaciji "Oluja".
"Hrvatska je dostavila samo dva od artiljerijskih dokumenata koji nedostaju. Premda dokazi koje je prikupila sama Hrvatska podržavaju zaključak da je većina nedostajućih dokumenata sačuvana, Hrvatska i dalje negira da mnogi od tih dokumenata postoje", piše u podnesku tuzioca Alana Tigera.
Pored toga, prema Tužilaštvu, hrvatske vlasti nisu utvrdile kome su dokumenti predati na čuvanje, niti gde se sada nalaze.

Napominjući da su vlasti Hrvatske započele pravosudnu proceduru u vezi sa nedostajućim dokumentima, tužilac Tiger je ocenio da je malo verovatno da će na kraju tog postupka dokumenti biti pronađeni.
Zastupnik optužbe u istom podnesku je naznačio da je zvanični Zagreb postupio po nalogu sudskog veća i u Hag dostavio sve tražene dokumente o delovanju specijalne policije tokom operacije "Oluja".

Ma da predaće ..kao zagubili su

U Hagu počinje suđenje Vlastimiru Đorđeviću

HAG - U Haškom tribunalu danas bi trebalo da počne suđenje policijskom generalu u penziji Vlastimiru Đorđeviću, optuženom za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene na Kosovu 1999. godine.

Đorđević, bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti, optužen je da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, čiji je cilj bilo proterivanje većine albanskog stanovništva sa Kosova.

Prema optužnici, taj cilj je trebalo da bude postignut sistematskom kampanjom ubistava, deportacija, prisilnog premeštanja i progona kosovskih Albanaca.

U optužnici se navodi da su jugoslovenske i srpske oružane snage "ubile stotine i deportovale oko 800.000 Albanaca s Kosova, silovale žene, pljačkale i uništavale civilnu imovinu i verske objekte".

Đorđević je, kako je navedeno, komandovao i imao faktičku kontrolu nad jedinicama srpske policije na Kosovu.

Suva Reka

Među incidentima nabrojanim u optužnici je i slučaj u mestu Suva Reka, u kome su jugoslovenske i srpske snage u martu 1999, navodno, ubile najmanje 47 ljudi, među kojima žena i dece, tako što su ih zatvorile u jedan kafić, otvorile vatru na njih, a potom ubacile eksploziv.

Posmrtni ostaci žrtava su kasnije pronađeni na dve lokacije, od kojih je jedna masovna grobnica u Batajnici.

Đorđević je prvobitno optužen u oktobru 2003, zajedno s generalima vojske Nebojšom Pavkovićem i Vladimirom Lazarevićem i generalom policije Sretenom Lukićem.

Odvojen predmet

Predmet protiv njih kasnije je spojen s predmetom protiv bivšeg predsednika Srbije Milana Milutinovića, načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljuba Ojdanića i potpredsednika Savezne vlade Nikole Šainovića.

Međutim, pošto je bivši pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije i načelnik Resora javne bezbednosti bio u bekstvu, njegov predmet je 2006. odvojen, kako bi ostalim optuženi moglo da počne suđenje.

Nastavljeno suđenje Šešelju

Suđenje Vojislavu Šešelju pred Haškim tribunalom nastavljeno iskazom zaštićenog svedoka o zločinima u Bijeljini u proleće 1992. godine. Zločini nisu obuhvaćeni optužnicom.



Pred Haškim tribunalom nastavljeno je suđenje Vojislavu Šešelju iskazom zaštićenog svedoka o zločinima u Bijeljini u proleće 1992. godine, koji nisu obuhvaćeni optužnicom.

Po nalogu sudskog veća, navodi o zločinima u Bijeljini izbrisani su iz optužnice na početku suđenja, ali je tužiocima dozvoljeno da o njima izvode dokaze kao ilustraciju "obrasca ponašanja" dobrovoljaca SRS.

Pre iskaza svedoka, predsedavajući sudija Žan-Klod Antoneti je objasnio da prošle nedelje nije bilo suđenja zato što je veće "rešavalo pitanja u vezi sa petoricom svedoka" i "utvrđivalo raspored" njihovih iskaza.

Sudija je najavio da će veće razmotriti zahtev Tužilaštva za prekid suđenja zbog navodnih pretnji jednom svedoku, pošto dobije Šešeljev odgovor.

Šešelj je istakao da neće ulagati podnesak.

Sudsko veće je saslušalo iskaz zaštićenog svedoka koji je rekao da je početkom aprila 1992. godine, kao policajac muslimanske nacionalnosti, učestvovao u sakupljanju tela Muslimana koje su u Bijeljini ubile srpske paravojne snage tokom preuzimanja kontrole nad gradom.

Svedok je precizirao da je sakupljeno 48 tela i da su sve žrtve bili Muslimani.

Prema njegovim rečima, u gradu je tada video pripadnike paravojske Željka Ražnatovića-Arkana, rezerviste JNA i ljude Mirka Blagojevića, regionalnog lidera SRS.

Svedok je istakao da je kasnije čuo da je jednog Muslimana i njegova dva sina čija je tela našao, ubio izvesni "Brano Šumar iz jedinice Mirka Blagojevića".

Tužioci su uz dokaze priložili i televizijski snimak na kojem se Blagojević tokom pucnjave u Bijeljini, noseći šajkaču sa kokardom na glavi, predstavlja kao predsednik regionalnog ogranka SRS i tvrdi da njegovi ljudi drže veći deo grada pod kontrolom.

Suđenje se nastavlja sutra, kada će svedoka unakrsno ispitivati optuženi Šešelj.

Karadžić odbacio sve navode iz izmenjene optužnice

HAG - Bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić odbacio je kao neistinite sve navode iz predloga izmenjene optužnice koju je protiv njega podnelo haško Tužilaštvo krajem septembra prošle godine, saopštio je večeras Haški tribunal.





"Republika Srpska nikada nije imala za cilj proterivanje ili ubijanje bosanskih muslimana i Hrvata, niti je imala nameru da ih uništi", naveo je Karadžić u odgovoru koji je dostavio sudskom veću tribunala i istakao da su premise na kojima počiva izmenjena optužnica neistinite.

Karadžić je istakao da želi da dokaže da su neistiniti svi navodi predloga optužnice prema kojima je on kao bivši predsednik RS optužen za genocid i druge ratne zločine u Bosni i Hercegovini tokom rata 1992-1995.

Najavljujući da želi da iznese snažnu i sveobuhvatnu odbranu od optužbi, Karadžić je apelovao na sudsko veće da odobri samo pojedine delove predloga izmenjene optužnice, za koju smatra da je "loša kao i važeća".

Predlog optužnice, prema Karadžićevom mišljenju, konfuzno povezuje događaje na prostoru BIH, pa bi suđenje prema takvoj optužnici moglo da traje godinama što je, kako je naveo, bio sličaj i sa suđenjem bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću.

Nova optužnica, koju je Tužilaštvo krajem septembra podnelo pretresnom veću Tribunala, još nije postala pravosnažna.O stupanju na snagu predloga nove optužnice odlučiće sudsko veće na čelu sa Kristoferom Fligom.

Dil

Haški tribunal ponudio Vojislavu Šešelju da ga pusti na slobodu u zamenu za prestanak bavljenja politikom, lider radikala to odbio




BEOGRAD - Haški tribunal ponudio je lideru SRS Vojislavu Šešelju puštanje na slobodu u zamenu za prestanak bavljenja politikom, što je ovaj odbio, saznaje Kurir! Iako su čelnici Tribunala, ali i predstavnici SRS, odlučno demantovali naša saznanja, našem listu je iz više relevantnih izvora potvrđeno da je ovakav scenario bio u opticaju.

Zoran Krasić, član tima pravnih savetnika Vojislava Šešelja, tvrdi da se radi o običnoj besmislici i da takva varijanta ne postoji.

- To je nemoguće, jer je u Hagu predviđena samo zatvorska kazna, ne postoje mere bezbednosti. Reč je o malicioznim spekulacijama, koje su protiv Ustava, Zakona o krivičnom postupku Srbije i protiv pravila samog Tribunala - bezbrižan je Krasić. On, međutim, tvrdi da je dobro upoznat odakle potiču te priče.

- Znam koja osoba je pokušavala to da predloži, da sklapa neke dogovore i da nagovara određene ljude na to. Ne mogu vam reći ko je u pitanju, ali je reč o totalnom idiotu, koji će se sam prepoznati - ističe Krasić.

I advokat Toma Fila potvrđuje da je zabrana bavljenja politikom „glupost“ i da takvih presuda dosad nije bilo u Hagu.
- To su komunističke ideje koje je sprovodio Broz, i to samo na početku! Ako Šešelj dobije zatvorsku kaznu, kad je izdrži, on je slobodan čovek. U Hagu se donose sudske odluke koje će se citirati i na koje će se međunarodno pravo pozivati u kasnijim slučajevima. Kad odrobija ono što ima, slobodan je da radi šta hoće - kategoričan je Fila.

Olga Kavran, portparol Haškog tužilaštva, kaže za Kurir da Tribunal nikome ništa nije nudio.
- Za ratne zločine postoji samo zatvorska kazna, a maksimalna je doživotna robija. Postoji još delo nepoštovanja suda, za koje se mogu izreći novčana i zatvorska kazna. Obe optužnice postoje protiv Šešelja, tako da može dobiti samo zatvorsku i novčanu kaznu - ističe Kavranova.

S druge strane, bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže da je u našem pravu moguće izreći zabranu bavljenja određenim zanimanjem kao sporednu sankciju uz glavnu kaznu.
- To se odnosi na zanimanje u kome je izvršeno delo i izriče se kao mera bezbednosti u krivičnom pravu ili zaštitna mera u prekršajnom pravu. Zabrana je vremenski ograničena. Ako je Šešelj političar, onda je to njegovo zanimanje - napominje Ivošević.

Haški tribunal ne može ponovo suditi Biljani Plavšić

Portparol Haškog tribunala Nerma Jelačić izjavila je da se Biljani Plavšić, koja je jednom švedskom listu rekla da je priznala krivicu samo zato da bi ostale tačke optužnice, bile odbačene i da bi izbegla dugo suđenje, ne može ponovo suditi jer to ne dopuštaju statut i pravilnik Tribunala.



"Tribunalov statut i pravilnik ne dopuštaju da se bilo kojoj osobi sudi dva puta za one iste akte za koje je već osuđena ili zbog kojih je bila pred Tribunalom", rekla je Jelačić.
Prema njenim rečima, za Hag su stvari završene priznanjem i Plavšićevoj se ne može ponovo suditi čak ni za one tačke koje su odbačene priznanjem, jer su navedene u optužnici.
"Imajući u vidu da je Plavšić kad je priznala krivicu to učinila po tački 3. tadašnje optužnice, a to je progoni, ta je tačka sadržavala zločine koji su počinjeni u čak 37 opština BiH. U toj tački se sadrže svi zločini koji su se ticali cele optužnice i svih opisa u njoj", objasnila je portparol haškog suda.
Plavšić, koja je bila potpredsednica Republike Srpske u vreme rata u BiH, u intervjuu za švedski magazin "Vi", objavljen 26. januara, povukla je priznanje krivice koje je dala pred Haškim tribunalom.
"Ja sam sebe žrtvovala. Nisam učinila nista loše. Priznala sam krivicu za zločine protiv čovečnosti zato da bih mogla pregovarati o ostalim optužbama. Da nisam, suđenje je moglo potrajati tri, tri i po godine. S obzirom na moje godine, to nije bila prihvatljiva opcija", rekla je Plavšić.
Ona se izjasnila krivom 2002. godine u Haškom tribunalu, posle čega je, prema sporazumu o priznanju krivice, postupak okončan presudom od 11 godina, uz odbacivanje svih ostalih optužbi uključujući i onu za genocid. Plavšić je u nekoliko navrata tražila od švedskih vlasti da bude pomilovana zbog lošeg zdravstavenog stanja, godina starosti, kao i činjenice da je odslužila dve trećine kazne.
Njene molbe za prevremenim oslobađanjem su odbijene, pa se veruje da bi u zatvoru mogla ostati sve do 2013. godine kada joj i ističe kazna.

"Mladić nije uslov pune saradnje sa Hagom"



Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt rekao je da puna saradnja sa Tribunalom u Hagu, kao uslov za nastavak procesa evropske integracije Srbije, ne znači i obavezno hapšenje i izručenje Ratka Mladića sudu u Holandiji.

"Puna saradnja vodi potpunom uspehu, ali je prvo potrebno ostvariti punu saradnju. Samo onda kada ostvarite punu saradnju, možete se nadati postizanju cilja, a to je hapšenje i izručenje, bez obzira na to da li će se to dogoditi u bliskoj budućnosti ili u nekom kasnijem trenutku", rekao je Bilt za "Večernje novosti".

Švedski ministar čija zemlja preuzima predsedavanje EU 1. jula, rekao je da priznanje nezavisnosti Kosova neće biti postavljeno pred Srbiju kao uslov za članstvo u EU.

Bilt je kazao i da je odmrzavanje Prelaznog trgovinskog sporazuma imeđu Srbije i EU moguće, ali da trenutno postoje mimoilaženja unutar Unije o tom pitanju.

"Videćemo da li postoji mogućnost da se ta tema zaokruži u sledećih nekoliko meseci", kazao je on i dodao da se radi na tome da se uspostavi zajednički stav svih 27 članica EU o odmrzavanju sporazuma.

Holandija se protivi odmrzavanju Prelaznog trgovinskog sporazuma pre ostvarivanja pune saradnje sa Haskim tribunalom koja za tu zemlju znači hapšenje i izručenje Mladića tom sudu.

Odobren intervju sa Karadžićem

HAG - Haški optuženik, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić će dati intervju dopisniku holandskog lista "Revija" Zvezdani Vukojević, objavljeno je u Haškom tribunalu.

Komuniciranje sa predstavnicima medija Karadžiću je odobrio potpredsednik Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju O Gon Kvon, a potpisani dokument objavila je pre-sluzba Međunarodnog tribunala.

Kako prenosi ruski portal Vesti.ru, u oktobru 2008. godine Karadžić je zatražio od tribunala dozvolu za susret sa Zvezdanom Vukojević kako bi, po njegovim rečima, javno odgovorio na sopstvenu "demonizaciju" u medijima.

Sekretarijat Međunarodnog tribunala je odbio zahtev "iz razloga bezbednosti" i poštovanja pravila rada tribunala.

Karadžić tražio ukidanje zabrane

Krajem novembra Karadžić je zahtevao da predsednik Međunarodnog tribunala Patrik Robinson ukine zabranu.

Predstavnici odbrane bivšeg lidera bosanskih Srba ocenili su zabranu komuniciranja sa novinarkom kao "nerazumno ograničavanje prava na slobodu govora" i kršenje ljudskih prava.

Kvon kategoričan

U rezultatu prepiske sudija Kvon je doneo, sa aspekta prakse Haškog tribunala, neočekivanu odluku, odbacivši argumente sekretarijata, koji je smatrao da optuženom ne treba dozvoliti da "vodi političke razgovore" koji bi "mogli stvoriti opasnost po vršenje mandata suda" i "ometati pomirenje u bivšoj Jugoslaviji".

Odluka Kvona je bez presedana u toku 15-godišnje istorije tribunala.

Upornost Karadžića i njegovih branilaca odigrala je svoju ulogu, ali su svi kontakti sa novinarkom dozvoljeni isključivo u "distancionom režimu", telefonom ili putem prepiske, prenose Vesti.ru.

Ponovo statusna konferencija o Karadžiću

HAG - U Haškom tribunalu danas bi trebalo da bude održana statusna konferencija u pretpretresnom postupku protiv bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića, na kojoj će biti razmatrana administrativno-tehnička i pitanja koja se tiču obelodanjivanja dokaza i pripreme Karadžićeve odbrane.

Očekuje se da će se bivši lider bosanskih Srba, koji se brani sam, uz pomoć stručnog i pravnog tima, izjasniti o novoj optužnici koja je odlukom sudskog veća početkom ove sedmice postala pravosnažna.

Izmenjenom optužnicom Karadžić se tereti za genocid po još jednoj tački optužnice koja se odnosi na masakr u Srebrenici u julu 1995. godine. Tim aktom Karadžić se dovodi u vezu sa zločinima u 27, umesto u 41 opštini, kako je bilo navedeno u prethonoj optužnici.

Sudsko veće je delimično odobrilo zahtev tužilaštva za izmenu optužnice pošto zbog nedostatka odgovarajućih dokaza nije prihvaćen predlog tužilaštva da se tri navodna ubistva ubace u tačke 3, 4, 5 i 6 nove optužnice.

U novoj, izmenjenoj optužnici, Karadžić se tereti za genocid po dve, umesto jedne tačke optužnice, od kojih se prva odnosi na zločine počinje u BiH tokom 1992. godine, a druga posebno na masakr u Srebrenici u julu 1995. godine.

Dve tačke su izbačene iz prve optužnice, i to one koje se odnose na saučesništvo u genocidu i ozbiljna kršenja Ženevske konvencije.

Prethodna haška optužnica protiv bivšeg predsednika RS sadržavala je 11 tačaka i teretila ga je za genocid, saučesništvo u genocidu, istrebljenje, ubistva, progone, deportaciju, nečovečna dela, zastrašivanje civila, otmice i druge zločine počinjene nad muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima koji nisu srpske nacionalnosti u BiH tokom rata 1992-1995.

Prethodna statusna konferencija o Karadžićevom slučaju održana je 19. januara, kada se bivši predsednik RS, kao i više puta do sada, požalio sudiji Janu Bonomiju da tužilaštvo nije obelodanilo sav dokazni materijal koji se tiče njegovog navodnog sporazuma o imunitetu sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom.

Tužilaštvo je u međuvremenu obavestilo sud da je završilo sa obelodanjivanjem dokaza, odnosno da je dostavilo Karadžiću sav dokazi materijal.