Šećer u krvi

Redovno kontrolisanje nivoa šećera u krvi pomaže dijabetičarima



Dve najnovije studije pokazale su da redovno kontrolisanje nivoa šećera u krvi pomaže dijabetičarima da izbegnu mnoge komplikacije zbog te bolesti uključujući probleme sa bubrezima i oboljenja srca. Jedna studija proučavala je dijabetes tipa 2. Druga, koju je finansirala Fondacija za dečji dijabetes, daje nadu onima sa dijabetesom tipa 1.

Osamnaestogodišnja Ana Čepin ima dijabetes tipa 1. Ona testira svoj šećer u krvi četiri do pet puta dnevno i uzima insulin da bi kontrolisala bolest.

«Bila je teška borba na početku da se naviknem na to. A sada to je postao deo mog svakodnevnog života», priča Ana.

Dijabetes pogadja način na koji telo koristi glukozu, naš glavni izvor energije. Sa dijabetesom tipa 1, telo ne može da proizvodi insulin, hormon koji pomaže ljudima da pretvore hranu u energiju. Tokom poslednjih šest meseci, Čepin je nosila stalni monitor glukoze, mali senzor ugradjen pod njenu kožu. Monitor je ispuštao zvuk alarma ukoliko je ona trebalo da uskladi svoj nivo šećera. Doktor Piter Čejs kaže da bi taj monitor mogao da promeni način na koji pacijenti kao što je Ana Čapin kontrolišu bolest.

«U budućnosti, verovatno čemo imati smanjenu opsanost od pojave očnih problema zbog dijabetesa, problema sa bubrezima, nervnih i kardiovaskularnih problema, uključujući srčane napade, kako se bolje bude kontrolisao šećer».

Čejs je predvodio je deo jednog velikog kliničkog ispitivanja tih monitora. Rezultati su pokazali da su pacijenti koji su nosili monitor najmanje pet dana nedeljno, umanjili svoj rizik od komplikacija zbog dijabetesa za 20 do 25 odsto. Te studije nisu uključivale pacijente sa dijabetesom tipa 2, ali doktor Čejs kaže da bi monitori mogli da budu od koristi i njima.

U drugoj studiji na univerzitetu Oksford u Britaniji, ovoga puta sa naglaskom na dijabetes tipa 2, pacijenti koji su redovno kontrolisali svoj nivo šećera u krvi, najmanje 10 godina pošto im je ustanovljena dijagnoza, imali su neke koristi čak i posle još 10 godina. Lekari su nazvali ovo metaboličkom memorijom ili «efektom nasleđa».

Studija je pokazala da su ovi pacijenti očuvali smanjeni rizik od srčanog napada, smrti i drugih komplikacija. Otkriće bi moglo da da novi značaj rigoroznim tretmanima kada pacijenti prvi put saznaju da imaju dijabetes tipa 2, najčešći oblik te bolesti. Obe studije mogu se pronaći u Medicinskom žurnalu države Nju Inglend.