Srpska košarka

Beograd mora pomoći večite na pravi način



Za Košarkaške klubove Partizan i Crvenu zvezdu postoji samo jedan izlaz, a to je da im se „Pionir“ i Hala sportova na Novom Beogradu daju na upravljanje, o tome sam pričao i sa predsednikom Tadićem - otkrio je na stupcima „Blica“ interesantnu ideju proslavljeni trener Boža Maljković.

Svakako da bi inicijativa trofejnog stručnjaka bila od velike pomoći večitim rivalima u delimičnom prevazilaženju finansijske krize. Na potezu su grad i država, ne samo kad su u pitanju košarkaški klubovi iz prestonice.

Dragan Todorić, sportski direktor Partizana, tvrdi da ideja nije lako izvodljiva.
- Maljković, inače naš veliki trener i moj prijatelj, svakako je dobronameran. Kad imaš svoje, nalaziš se u drugoj, naravno boljoj situaciji, ali ne znam po kojim bismo kriterijumima dobili hale na raspolaganje. U suštini to je i naša želja, apsolutno dobra, klubu bi dosta konkretno koristila, mada o tome još nismo razmišljali. Kada bismo imali svoju dvoranu, svoj kutak, sprovodili bismo treninge seniorskog tima i mlađih kategorija, međutim time ne bi bio rešen trajni problem jer su naše ambicije vezane za Evroligu, a recimo u Hali sportova nemamo te uslove. Dakle, ostaje pitanje po kojim kriterijumima bi se kome i šta dalo, što nije lako izvodljivo. Pre sam mišljenja da ćemo mi našu situaciju rešiti na neki drugi način - kaže Todorić.
Milan Opačić, generalni menadžer Crvene zvezde, daje primer iz vaterpola.
- Voleli bismo da dobijemo objekat koji bi nam umnogome pomogao sa većim brojem termina za treninge, tada bismo i mi privređivali, imali dodatne prihode. Pošto u narednih deset godina ne verujem da će država moći da izgradi neku dvoranu, davanje objekata klubovima na upravljanje jedini je pravi način. Država je dala bazen na Banjici vaterpolo klubu Partizan, koji je jedini objekat u upotrebi u Beogradu iz razloga što neko nad njim gazduje. To bi mnogo značilo i na poslovno-sportskom planu jer se teško funkcioniše kada su uprava i prateća administracija na Kalemegdanu, a utakmice i treninzi se održavaju u „Pioniru“. Potrebno je da država izađe klubovima u susret - jasan je Opačić.
Dragan Kapičić, predsednik Košarkaškog saveza Srbije, pruža punu podršku ovoj ideji.
- Koliko znam, postoji predlog projekta za status vrhunskih klubova u Beogradu. To će se vrlo brzo predstaviti jer su klubovi u zaista teškoj situaciji. Kako im omogućiti da rukovode objektima? Vlasništvo nad dvoranama je korisna stvar, ali je i održavanje skupo, što je ujedno i problem Saveza, koji bi se i sam uključio u rešavanje ove problematike. Podržavamo predlog jer bi se tako bar malo olakšale finansijske obaveze klubova. „Pionir“ i Hala sportova su izgrađeni davno, danas su ne baš mnogo praktični, ali u svakom slučaju pozdravljam logiku i mogućnost učešća i same države u ovome. Grad, koji ima u planu to rešenje i uskoro će ga obelodaniti, trebalo bi da nađe formu i pomogne i zastupa i sve ostale klubove. Naravno, velika greška zašto Partizan i Crvena zvezda nemaju svoje dvorane leži u činjenici da prethodne uprave u godinama kada se to moglo nisu izgradile objekte - ističe Kapičić.



Za „Pionir“ dva milion evra, za Halu sportova 84.000

Hala „Pionir“ sagrađena je pre 35 godina i najkorisnija je dvorana Srbiji. Njen upravnik je grad Beograd, kao i u slučaju Beogradske arene. Na godišnjem nivou samo za troškove održavanje za „Pionir“ se izdvaja oko dva miliona evra.
- Ne može jedno državno i društveno bogatstvo da dobiju sportski klubovi. Ovde mnogi zadovoljavaju sportske potrebe. To je bogatsvo koje pripada svim građanima Beograda. Gradske vlasti su uložile veliki napor da urede „Pionir“, a na nama je da ga pravilno koristimo. Mislim da ga ne bi trebalo prepustiti klubovima i pojedincima - kaže Žarko Backović, upravnik „Pionira“.
Hala sportova sagrađena je 60-tih godina, ali su se standardi u međuvremenu promenili, na njenu štetu, pa je mnogo toga neodgovarajuće, od visine plafona, izgleda arene, pa do svlačionica. Iako je nedavno renovirana, ne zadovoljava uslove za održavanje velikih takmičenja, ni domaće lige, pa velikim klubovima uglavnom služi za treninge.
U Hali sportova KK Partizan trenira već dve godine, osim njega, korisnici su još KK „Basketplus“ i OK „Volej star“, dok u manjim salama treniraju džudisti, kikbokseri, ljubitelji joge…
- Nije dobro rešenje da se ustupi samo Zvezdi i Partizanu, jer mi smo tu za sve klubove i Beograđane. Ali to je samo moje lično mišljenje - kaže Snežana Stiković, direktorka Hale sportova.
Troškovi održavanja ove dvorane idu i do osam miliona dinara godišnje. Samo za struju, grejanje i vodu izdvaja se šest miliona dinara, a na ostale troškove, na primer za farbanje i elektro materijale, ide još dva miliona za godinu dana.

Kreclović: Malo verovatno

Goran Kreclović, član gradskog veća zadužen za sport, na ovu temu kaže:
- „Pionir“ je sastavni deo SC „Tašmajdan“ i jedina reprezentativna hala sa 8.000 mesta u Beogradu koja ispunjava uslove za svetska takmičenja, bilo da se radi o košarci, odbojci, rukometu... Mislim da je malo verovatno da se ona da na upravljanje samo Crvenoj zvezdi i Partizanu jer je potrebna i drugim klubovima i savezima. Moramo misliti i na njih jer „Pionir“ nikada nije bio u interesu samo jednog sporta - naglasio je Kreclović.

Između utakmica koncerti

Kako je slučaj sportskih objekata rešen u susednim državama? Od klubova iz NLB lige samo Cibona igra u svojoj dvorani, ali tako što su nju izgradili akcionari i određene firme preko kluba. Da bi se klubu isplatila, ona između utakmica služi u komercijalne svrhe, pre svega za koncerte muzičara. Sale u Sarajevu, Podgorici, Ljubljani, Skoplju, Novom Sadu su takođe pod patronatom grada. Svetli primeri vlasništva nad objektima dolaze upravo iz Srbije, gde Hemofarm, čačanski Borac i FMP (čak tri sale) imaju svoj krov nad glavom.