Svemirska istraživanja

NASA gleda u neizvesnu budućnost posle uspeha u 2008.

U američkoj Agenciji za aeronautiku i svemirska istraživanja – skraćeno NASA – protekla godina biće upamćena po misijama šatla i otkrićima na Marsu i u drugim delovima svemira. Istovremeno, naučnici sa zebnjom gledaju u finansijski nesigurnu budućnost, dok istovremeno planiraju povratak na Mesec.


Jedna od brojnih svemirskih šetnji tokom 2008.

inženjeri u projektu Konstelejšn grade i testiraju rakete i kapsule koji će biti upotrebljene za nastavak istraživanja svemira po povlačenju šatla iz upotrebe, 2010. Najvažniji plan tiče se povratka na mesec, pre kraja 2020. godine. U međuvremenu, izgradnja Međunarodne svemirske stanice nastavlja se punom parom.

U februaru lansirana je prva od četiri ovogidišnje misije šatla ka toj stanici. Popravkama i dograđivanjima, uključujući dve naučne laboratorije, stanica je dobila prostor za dvostruko veću posadu. Postavljanjem još jednog solarnog panela, iduće godine, dogradnja će biti završena.

Snimak Jupiterovog meseca Titatana koji je napravila sonda Kasini

Ove godine, nekoliko svemirskih sondi takođe je privlačilo pažnju. Tri od njih obletele su oko sunca i poslale njegove prve trodimenzionalne slike. Sondaprošla je kroz Saturnove prstenove i okrenula svoje instrumente ka jednom od njegovih meseca, analizirajući ledene gejzere. Sonda Mesindžer dvaput je prošla kraj Merkura, snimajući njegovu površinu. Istovremeno, čak šest sondi ispitivalo je Mars. Najuzbudljiviji momenat bio je sletanje robotske sonde Feniks na tlo crvene planete, u maju, posle desetomesečnog leta.

Sonda je zagrebala površinu Marsa i potvrdila prisustvo leda, što znači da je na njemu u prošlosti možda bilo živih bića.

Svemirski teleskop Habl nastavio je da šalje snimke dalekih svetova i dve galasije u sudaru. Ova godina biće upamćena i po prvom snimku neke planete van sunčevog sistema.
Uprkos kresanjima budžeta, NASA planira jos osam letova šatla, pre nego što ih penzioniše, 2010. Dugoročni plan agencije je da sagradi trajnu bazu na mesecu, koja bi jednoga dana postala odskočna daska za slanje ljudi u posetu Marsu.

NASA obeležila pet godina od spuštanja Spirita na Mars

Američka agencija za svemirska istraživanja NASA obeležeila je obeležila je petogodišnjicu spuštanja svog rovera Spirit na površinu Crvene planete.


Robotsko vozilo "Spirit"

Spirit je dotakao površinu Marsa 3. januara 2004, a drugi rover Oportjuniti spustio se 21 dan kasnije. Dva robotska vozila trebalo je da opstanu oko tri meseca u teškim uslovima na Marsu, ali su i danas u funkciji i šalju podatke koje prikupe naučnicima na Zemlji. Rukovodioci misije tvrde da su robotska vozila prešla više od 21 kilometra po površini Marsa i poslala 250 hiljada slika.

U NASA-i kažu da bi bilo koji od rovera mogao da prestane da radi svakog trenutka, ali naučnici vrše pritisak da se nastavi sa istraživanjem. Naučnik Stiv Skvajers ističe da su robotska vozila značajna ne samo zbog podataka koji prikupljaju, već zbog činjenice da predstavljaju prvo ljudsko prisustvo na drugoj planeti.

Astronauti započeli radove na svemirskoj stanici

Članovi posade američkog šatla Endevor započeli su prvi u nizu komplikovanih radova u slobodnom prostoru, u cilju proširivanja i poboljšanja Međunarodne svemirske stanice.


Šest i po sati u svemirskoj šetnji: Članovi posade šatla Endevor

Astronauti Heide Stefanišin-Pajper i Stiv Bouen danas su čistili, popravljali i podmazivali zglobove mehanizma koji neprestano okreće ogromne solarne panele ka suncu. Njihov boravak van broda trebalo je da traje 6 i po sati. Juče su astronauti spojili sa stanicom novi modul u kome se nalaze novi toalet i dodatni prostor za spavanje, kao i uređaj za prečišćavanje vode. Sve to će omogućiti da se broj stalnih članova posade svemirske stanice poveća sa tri na šest.

U ovoj turi na stanicu je stigla i zamena za jednog člana posade. Amerikanka Sandra Magnus zameniće američkog astronauta Gregorija Čamitofa. Ovaj let šatla Endevor poslednji je planiran za ovu godinu. Povratak na zemlju previđen je za 29. novembar, ali bi mogao da bude pomeren za jedan dan. Inače, ove nedelje navršava se 10. godišnjica programa međunarodne svemirske stanice, započetog lansiranjem njenog prvog elementa, ruskog modula Zarja.

Posada Endevora nastavlja rad na Međunarodnoj svemirskoj stanici

Najvažniji zadatak posade biće ugrađivanje novog sistema za prečišćavanje vode. Bob Bagdidžian je učestvovao u izgradnji sistema za pretvaranje mokraće, znoja i drugih tečnih otpadaka u pijaću vodu.

„Iako možemo da im šaljemo svu vodu koja im je potrebna ipak se više isplati da otpadne vode prečišćavamo u čistu, pijaću vodu, jer time oslobađamo prostor u šatlu i drugim letelicama za drugi koristan teret," kaže Bagdidžian.

Sistem za održavanje života na stanici projektovali su i sagradili naučnici Nasinog Maršalovog centra za svemirske letove, u Alabami. Njegovi najvažniji delovi su sistem za prečišćavanje vode i već ugrađeni sistem za prečišćavanje vazduha. Kada novi sistem za vodu bude proradio, sadašnja tročlana posada svemirske stanice moći će da se udvostruči.

„Kada sve bude provereno, moći ćemo da imamo do šestoro ljudi u orbiti. To će omogućiti i veći broj naučnih eksperimenata pa će potencijal stanice biti do kraja ispunjen," kaže Bob Bagdidžian.
Komandant Endevora, Kris Ferguson, kaže da pri punom kapacitetu sistem može da proizvodi oko 15 litara pijaće vide dnevno.

„Ako ikada budemo krenuli na duge letove do Marsa, ako budemo duže boravili na Marsu ili na mesecu, moraćemo da naučimo kako da recikliramo praktično sve što budemo upotrebljavali," kaže Ferguson.

Posada će doneti na stanicu više od 14 tona opreme i obaviće najmanje četiri izlaska u slobodan prostor radi provera, podmazivanja i zamene dotrajalih spojeva na solarnim panelima. A 20. novembra proslaviće 10. godišnjicu Međunarodne svemirske stanice.

Mnogi žele da putuju

Svemirski turizam ne poznaje krizu

Svetska ekonomska kriza nije ni malo umanjila entuzijazam bogatih, koji i dalje u velikom broju žele da turistički lete u svemir, saopštila je prva komercijalna svemirska turistička agencija.



"Posao dobro ide", izjavio je izvršni direktor privatne kompanije "Svemirske avanture" Erik Anderson na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, na kojem učestvuju neki od najbogatijih ljudi sveta.
Američka kompanija je do sada prodala "svemirskih paket aranžmana" za 175 miliona dolara, a najnoviji putnik na Međunarodnu svemirsku stanicu biće mađarski kompjuterski menadžer Karolj Simonji, koji bi u martu po drugi put trebalo da se vine u svemir.
Njegov put, vredan 35 miliona dolara, biće sedmi koji je organizovala agencija "Svemirske avanture". Prvi svemirski turista bio je 2001. godine američki multimilioner Denis Tito. Među onima koji su već uplatili depozit za put je i suosnivač kompanije "Gugl" Sergej Brin.
"Standarni svemirsku turistički paket" košta između 35 i 45 miliona dolara. Za dodatnih 10 miliona, možete se i "prošetati" po svemiru.