Aktuelno iz sveta ekonomije

Devizne rezerve manje za 900 mil. €

BEOGRAD, Devizne rezerve Narodne banke Srbije iznosile su na kraju decembra 8,15 milijardi evra, što je za 892 miliona evra manje nego na kraju novembra.

Devizne rezerve su tokom prošle godine tako smanejne za skoro 1,5 milijardi evra. Taj novac je osim za vraćanje devizne likvidnosti bankama, potrošen i za izmirenje prispijelih obaveza - inokreditorima je u prošloj godini isplaćeno 268,6 miliona evra, a po sonovu stare devizne štednje i Zajma za privredni preporod još 221,6 miliona evra.

Uz devizne rezerve banaka koje su krajem decembra 2008. iznosile 974,3 miliona evra, ukupne devizne rezerve zemlje su iznosile 9,12 milijardi evra.

Devizne rezerve su u decembru smanjene prvenstveno zbog toga što je centralna banka vratila bankama 638,3 miliona evra izdvojenih po osnovu obavezne rezerve, za koliko je i povećana devizna likvidnost bankarskog sektora, saopšteno je iz Narodne banke Srbije.

U decembru, u uslovima niske devizne likvidnosti, a da bi obezbijedila stabilno funkcionisanje tržišta i usporila pretjerano slabljenje nacionalne valute, Narodna banka je u decembru na međubankarskom deviznom tržištu prodala 288,1 milion evra, kako bi obezbijedila stabilno funkcionisanje tržišta.

Međutim, NBS je u toku četiri dana decembra intervenisala i kupovinom deviza u ukupnom iznosu od 19,4 miliona evra da bi ublažila pretjerano jačanje dinara.

Takođe, iz deviznih rezervi je u toku decembra 2008. za izmirenja obaveza prema inostranim kreditorima izdvojeno 34,9 miliona evra, dok je po osnovu stare devizne štednje i Zajma za privredni preporod isplaćeno 3,3 miliona evra.

Najznačajniji priliv u devizne rezerve NBS u decembru 2008. ostvaren je neto otkupom efektivnog stranog novca u iznosu od 96,3 miliona evra, koji je u odnosu na prethodni mjesec bio veći za 79,4 miliona evra.

Iako su menjački poslovi prenijeti na banke, u prošloj godini je po tom osnovu ostvaren devizni priliv od 506,9 miliona evra. U decembru su ostvareni i prilivi po kreditima od Evropske investicione banke i Banke za razvoj Savjeta Evrope u ukupnom iznosu od 11,4 miliona evra.

Inače, u 2008. godini po osnovu korišćenja kredita ostvaren je devizni priliv u iznosu od 66,5 miliona evra.

Dinar je u decembru nominalno ojačao prema evru za 0,7 odsto, a u toku 2008. godine nominalno je oslabio prema evru za 10,6 procenata.

Izraženo u dolarima, devizne rezerve su na kraju decembra iznosile 11,48 milijardi i obezbijeđuju pokrivenost novčane mase od 300 odsto.B92

Dinar sutra nastavlja da jača - kurs

Dinar će sutra ojačati prema evru za 2,1 odsto, pa će jedan evro po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije (NBS) vredeti 92,1343 dinara.

Prema srednjem kursu NBS, za evro će sutra biti potrebno izdvojiti dva dinara manje nego danas, kada je kurs bio 94,1413 dinara za evro.

NBS je danas intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu prodajom tri miliona evra zbog velike potražnje za tom valutom i da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa, rečeno je agenciji Beta u NBS.
Devizni kurs se formira na međubankarskom tržištu, a primenjuje se od 8.00 narednog radnog dana.

Bez povećanja PDV-a




BEOGRAD - Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić rekao je danas da se u ovom trenutku ne razmišlja o povećanju PDV, odnosno da je to samo jedna od mogućih opcija ukoliko bude problema sa budžetom.




Prema njegovim rečima, u ovom trenutku se, pre svega, razmišlja o tome da li će budžetska projekcija za 2009. godinu biti ispunjena.

"Kao što sve zemlje u svetu rade i mi ćemo svakog meseca pratiti kako se osnovni indikatori kreću i doći ćemo do toga da li u datom trenutku treba vršiti rebalans budžeta", rekao je Ilić novinarima u republičkom parlamentu.

Bez povećanja akciza na kafu




BEOGRAD - Ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović rekla je danas da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama predložena promena visine akcize na motorni benzin sa 40,5 na 42 dinara po litru.





"Predložena je promena visine akcize za cigarete i cigarilose sa prethodnih deset odsto od maloprodajne cene na 14,5 dinara po komadu, a vraćena je akciza na kafu iz prethodnog perioda, što znači da je predlog da se poveća akciza na kafu stavljen van snage", rekla je Kalanović obrazlažući set pratećih budžetskih zakona.

Ona je rekla da se u Predlogu zakona o dopunama Zakona o carinskoj tarifi menja vreme stupanja na snagu, odnosno da zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Kalanović je navela da „Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama predvida ukidanje takse na izdavanje pasoša."

Na dnevnom redu današnje sednice su predlozi zakona o izmenama i dopunama zakona o carinskoj tarifi, o porezima na imovinu, o akcizama, republičkim administrativnim taksama, o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Rusija pušta gas kad proradi kontrola tranzita, EU najavljuje sutra u 9 časova



MOSKVA/BRISEL - Rusija se obavezala da će u utorak u 9.00 po srednjoevropskom vremenu ponovo početi da isporučuje gas u Evropu preko Ukrajine, izjavio je danas portparol češkog predsedništva Evropske unije. Rusija će pustiti gas kroz Ukrajinu kada se Rusija uveri da je počela kontrola tranzita gasa, izjavio je danas premijer Vladimir Putin.


Evropska unija je pozdravila to obećanje, dodao je portparol evropskog predsedništva.

Ruska državna kompanija Gasprom obustavila je u sredu, 7. januara isporuke gasa za evropske kupce preko Ukrajine uz obrazloženje da Ukrajinci "kradu gas".

On je na sednici Vlade Rusije kazao da je Kijev danas potpisao Protokol o kontroli tranzita gasa i dodao da se taj dokument sada nalazi na putu za Brisel, gde bi trebalo da ga potpišu predstavnici Evropske komisije.

"Posle toga, na mestima koja su utvrđena u tom dokumentu treba da se nađu nezavisni posmatrači i nakon sto se uverimo da su sposobni da kontrolišu tranzit gasa, Gasprom će pustiti gas prema Ukrajini za tranzit u Evropu", kazao je Putin.

On je izrazio žaljenje zbog toga što je izbila gasna kriza i zbog problema koje Evropa ima zbog te krize.

"Izražavamo žaljenje zbog ove situacije i izražavamo solidarnost sa potrošacima u Evropi", rekao je Putin i izrazio nadu "da se to više neće ponoviti".

"Mi se takođe nadamo da će sistem kontrole raditi efikasno i obezbediti redovne isporuke našeg gasa u Evropu", kazao je ruski premijer

Evropski posmatrači na gasnim stanicama u Ukrajini

Međunarodni stručnjaci i predstavnici Evropske komisije počeli su danas nagledanje gasnih stanica u zapadnoj i južnoj Ukrajini, saopštio je ukrajinski Naftogas.

Reč je o stanicama Drozdoviči, Užgorod, Beregovo, Tekovo i Orlovka, prenosi Itar-Tas.

Eksperti će se upoznati sa načinom rada stanica, tehnologiji i metodom merenja tranzita gasa. Ukrajinska strana će im predati sve podatke o dopremi gasa sa teritorije Rusije i o tranzitu u zapadnom pravcu, dodaje agencija.

Razmeštanje posmatrača iz Ukrajine, Rusije i EU je uslov koji je postavila Rusija za obnovu isporuka gasa evropskim potrošačima.

Ruski Gasprom je danas saopštio da je Ukrajina ponovo potpisala protokol o boravku posmatrača, bez ikakvih dodataka, dok će predstavnici Rusije, to danas učiniti u Briselu.

Zastava: Radnici misle da su pali na testu



U kragujevačkoj fabrici automobila Zastava u utorak je nastavljeno testiranje druge grupe od 250 radnika za prelazak u novoformiranu firmu Fijat automobili Srbija.

U ponedeljak je završeno testiranje grupe od 126 radnika iz administracije, takozvane bele kragne, dok se utorak organizuje testiranje za plave kragne, odnosno proizvodne radnike.

Predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobili Zoran Mihajlović rekao je agenciji Beta da će biti testirani radnici Zastava bezbednosti i proizvodni radnici sa linije "zastava 10".

On je najavio da bi u Zastavu trebalo da dođe menadžer Fijata za kadrove. "Još danas obavlja se grupno testiranje prve grupe Zastavinih radnika, a do kraja nedelje biće obavljeni razgovori sa svakim radnikom", rekao je Mihajlović.

On je naveo da su do sada testirani radnici ocenili da su testovi bili veoma obimni, ali i teški. "Mislimo da su takvi testovi primereniji za mlade radnike koji se tek zapošljavaju, a ne za one koji su školovanje završili pre 20 godina", rekao je Mihajlović.

On je ocenio da su radnici uplašeni, jer misle da su testove loše uradili.

Prema njegovim saznanjima, u Kragujevac sutra dolazi predsednik Upravnog odbora Fijat automobili Srbija Đovani de Filipis.

"Očekujemo da će predstavnk Fijata saopštiti planove te kompanije u Kragujevcu za 2009. godinu, pre svega o tome šta će se proizvoditi, kada stižu investicije i da li će biti pomeranja rokova iz ugovora", rekao je Mihajlović.

On je dodao da bi De Filipis trebalo da se sutra sastane sa predstavnicima gradske uprave Kragujevca i rukovodstvom Zastave, a da ne očekuje da će održati sastanak u sindikatu Zastave.

Privrednici traže nadoknadu štete zbog gasa



Kompanije, koje kao energent koriste gas, u protekloj nedelji su imale više od 1,5 milijardi dinara gubitaka jer su bile prinuđene da obustave ili redukuju proizvodnju, saopštila je Unija poslodavaca Srbije koja od države traži naknadu štete a u suprotnom najavljuje tužbe.

Unija poslodavaca Srbije od Vlade Republike Srbije zbog toga zahteva da isplati obeštećenje svim kompanijama koje su zbog nestašice gasa morale da obustave proizvodnju jer su pretrpele milionske gubitke.

Zahteva se i da se utvrde moralna i krivičnu odgovornost svih političara i stručnih lica koja su direktno odgovorna za to što skladište gasa "Banatski dvor" nije bilo osposobljeno da iz svojih rezervi distribuira potrebnu količinu gasa pogođenoj privredi i građanima.

"Ti ljudi direktno su odgovorni za kreiranje loše dugoročne energetske politike, jer su privredu Srbije učinili zavisnom od jednog prodavca i distributera gasa i tako je ostavili bez alternative u snabdevanju ovim strateški važnim energentom", ocenjeno je.

U saopštenju je dodato da je Ministarstvo energetike bilo dužno da srpskoj privredi i građanima obezbedi da koriste rezerve gasa u skladištu "Banatski dvor" i ukazano da "zbog ovakvih poteza i odluka moralna je obaveza odgovornih da podnesu ostavke, a republički javni tužilac je u obavezi da pokrene krivične postupke protiv svih koji su odgovorni za nanošenje ogromnih gubitaka privredi koja je već ugrožena aktuelnom svetskom ekonomskom krizom".

Kriza je pokazala da ministarstvo energetike nije imalo nikakav unapred pripremljeni plan za mogućnost nestašice gasa i gasna kriza je dočekana potpuno nespremno, uz slepo verovanje u ruske i ukrajinske partnere u procesu tranzita gasa-navodi Unija i dodaje da su rezultat takvog ponašanja ogromni gubici naneti privredi koja je ostavljena bez osnovnog energenta za rad.

Poslodavaci ukazuju i da su najviše pogođene proizvodne kompanije u Vojvodini, Mačvi i industrijskoj zoni oko Jagodine, a ukoliko se nestašica gasa nastavi procene govore da će u ovoj nedelji ukupan gubitak privrede biti 2,2 milijarde dinara, navedeno je u saopštenju.

Taj gubitak bi bio i veći da neke velike kompanije nisu već zbog svetske ekonomske krize smanjile obim proizvodnje ili poslale radnike na kolektivne odmore.

Vlada i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja dužni su da okupe sve pogođene kompanije i sa njima dogovore na koji način će im pomoći da nadoknade gubitke, navedeno je.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović je kazao da su vlasnici i menadžment pogođenih kompanija ogorčeni na ponašanje političke elite, koje je dovelo do izbijanja gasne krize.

"Domaći političari već godinama preporučuju privrednicima da pređu na gas kao izvor energije u svojim proizvodnim pogonima i sada su dužni da toj istoj privredi koju su ostavili bez gasa pomognu da nadoknadi štetu", rekao je Avramović.

"Ukoliko to ne učine, vlasnici mnogih preduzeća tužiće državu pred međunarodnim sudovima za nadoknadu gubitaka. Oni su ozlojeđeni zato što je država prodala nacionalnu naftnu kompaniju, a nije obezbedila garancije za dugoročno stabilno snabdevanje srpske privrede gasom“, rekao je Avramović.

Barozo ocenjuje da se stanje evropske ekonomije pogoršava

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorio je danas da se stanje evropske ekonomije pogoršava i da lideri EU treba da požure sa odobravanjem predloženog stimulativnog programa.

"Stvari su loše i verovatno će biti još gore pre nego što postanu bolje", rekao je Barozo u Evropskom parlamentu.

Barozo je istakao da nezaposlenost raste širom Evrope i da je više zemlja već u recesiji, uključujući Nemačku, najjaču evropsku ekonomiju.

Predsednik Komisije založio se da vlade EU požure sa usvajanjem programa kojim je predviđeno da se za unapređenje ekonomskog rasta potroši procenat i po bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno 200 milijardi evra.

Najveći deo tog novca moraće da obezbede vlade a EU im savetuje da troše na istraživanja i obuku radnika, kako bi pomogle ekonomiji, umesto da direktno subvencionišu biznis, što može da napravi probleme sa konkurencijom.

U međuvremenu je Nemačka, koja najpre nije bila sklona zajedničkom ili individualnom stimulativnom paketu, ove nedelje dogovorila stimulativni plan od 50 milijardi evra.

Barozo je kazao i da se još čeka da vlade daju "poslednju reč" o nepotrošenih pet milijardi evra iz poljoprivrednih fondova. Komisija želi da ta sredstva odu za poboljšanje internet i energetskih veza. (Economy, Beta 14. januar 2009.)

Gasprom za vansudsku kompenzaciju

Gasprom namerava da sa evropskim partnerima dogovori vansudske kompenzacije gubitaka prouzrokovanih obustavom isporuka gasa zbog rusko-ukrajinskog spora, izjavio je zamenik predsednika ruskog koncerna Aleksandar Medvedev u danas objavljenom intervjuu slovačkom listu Sme.

Imamo mnoštvo dokaza da je Ukrajina kriva za krizu u snabdevanju evropskih potrošača ovim energentom, naglasio je Medvedev, dodajući da Kijev mora da snosi odgovornost za nastale posledice. On je rekao da će se Gasprom striktno pridržavati svojih obaveza, koje su precizirane u ugovorima sa korisnicima, i zajedno sa partnerima odlučivati na koji način će likvidirati negativne posledice krize, uključujući i materijalne gubitke. Eksperti Gasporma prognoziraju mogućnost smanjenja cene prirodnog gasa u drugom kvartalu ove godine. Cena za hiljadu kubnih metara ruske energetske sirovine za evropske potrošače biće oko 280 dolara, najavio je Medvedev. Ruski koncern je procenio da je zbog gasnog rata sa Ukrajinom pretrpeo gubitke od oko dve milijarde dolara. Aleksandar Medvedev je prošle nedelje sa slovačkim premijerom Robertom Ficom pregovarao o mogućnostima osnivanja zajedničke firme koja bi ruskim gasom snabdevala slovačka industrijska preduzeća. Najveći austrijski uvoznik ruskog gasa, kompanija EconGas GMBH , neće pokretati sudsku tužbu protiv Gasproma ali ni protiv Naftogasa Ukrajine, zbog smanjenih isporuka gasa početkom januara ove godine, izjavio je izvršni direktor Luka Dela Gata za nedeljnik Ogledalo nedelje. Gata je istakao da Austrija visoko ceni dugogodišnje pouzdano partnerstvo sa Gaspormom i ne namerava da menja uslove saradnje, izražavajući istovremeno nadu da je ukrajinsko-ruski gasni konflikt okončan. Najveći evropski uvoznik ruskog gasa, nemački E.ON. Rurgas, nije mogao da izbegne realne finansijske gubitke tokom gasnog konflikta Rusije i Ukrajine. Za sada, kako je krajem prošle nedelje izjavio direktor nemačkog koncerna Bernhard Rojtersberg, još nije sveden konačni bilans, jer je pored gubitaka nastao i dodatni biznis. Finansijske posledica gasne krize moraćemo partnerski da razmotrimo sa kolegama iz Gasproma, rekao je Rojtersberg, dodajući da je najveću ekonomsku štetu pretrpeo upravo ruski koncern. Isporuke ruskog gasa preko ukrajinske teritorije su obustavljane 7. januara, a posledice smanjenih isporuka osetilo je 17 članica Evropske unije. Pojedina sredstva informisanja su ukazivala da evropski potrošači gasa nameravaju da tuže Gasprom zbog obustavljenih isporuka goriva, a Bugarska je prva rešila da posluša taj savet. Ministar privrede Bugarske Petr Dimitrov predao je potpredsedniku Gasporma Aleksandru Medvedevu pismo sa zvaničnim zahtevom za kompenzaciju zbog gasne krize, navodi se na bugarskom internet sajtu novinite o rezultatima posete Medvedeva Bugarskoj. Kako bi kompenzovala gubitke, vlada Bugarske je ponudila Gaspormu tri mogućnosti - direktnu novčanu nadoknadu, isporuke gasa po sniženim cenama ili otvoreni pristup ruskim transportnim sistemima za dobijanje gasa iz trećih zemalja, navodi se u saopštenju. Medvedev je izjavio da se u pismu bugarska strana ne poziva na ugovor o isporukama gasa, a da Rusija može ovoj zemlji da isporučuje dopunske količine za popunjavanje rezervi u skladištu Ćiren. On je takođe dodao da postoje mogućnosti za isporuke preko Turske i Grčke, ali bi ova varijanta trebalo tek da se dogovori. Na sastanku sa Medvedovim Dimitrov je rekao da Bugarska želi da potpiše novi ugovor za isporuke ruskog gasa direktno sa Gaspromom, bez posredničkih kompanija ruskog koncerna.

Počinje Svetski ekonomski forum u Davosu

DAVOS - U elitnom švajcarskom turističkom mestu Davos danas počinje redovni godišnji Svetski ekonomski forum na kojem će učestvovati više od 40 šefova država i vlada i 1.400 predsednika i direktora velikih kompanija iz 96 zemalja.



Forumu, koji će trajati četiri dana (do 1. februara), prisustvovaće i oko 60 ministara, veliki broj predstavnika nevladinih organizacija i medija, kao i delegati verskih i najviših obrazovnih ustanova, javile su agencije.

Delegaciju Srbije predvodiće potpredsednik Vlade za evropske integracija i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić. U delegaciji će biti i direktor "Telekoma" Branko Radujko, potpredsednica "Delta Holdinga" Milka Forcan i predsednik "Komtrejd grupe" Veselin Jevrosimović.

Glavna tema Foruma ove godine biće svetska ekonomska kriza i modaliteti za njeno prevazilaženje. Šefovi velikih kompanija, uoči današnjeg Foruma, već su izjavili da očekuju da će kriza uticati na tržište najmanje tri godine, a da će glavno pitanje zapravo biti kako opstati do tada.

Predviđeno da skup zvanično otvori ruski premijer Vladimir Putin, a u radu Foruma učestvovaće i kineski premijer Ven Đabao, nemačka kancelarka Angela Merkel, britanski premijer Gordon Braun (Brown) i australijski premijer Kevin Rud .

"Boing" otpušta 10.000 radnika


ČIKAGO - Američki proizvođač aviona "Boing" je danas najavio da planira otpuštanje 10.000 radnika, ili oko šest odsto radne snage, zbog gubitaka u četvrtom kvartalu prošle godine usled štrajka, koji je izazvao kašnjenja u isporukama i globalne recesije, koja je smanjila tražnju aviona.



Kompanija, sa sedištem u Čikagu, je ranije saopštila da je u poslednjem prošlogodišnjem kvartalu zabeležila neto gubitak od 56 miliona dolara, posle profita u isto vreme prethodne godine.

"Boing" će se možda tokom ove godine suočiti sa povećanjem broja otkazanih porudžbina, jer se avio kompanije bore sa smanjenjem broja putnika zbog ekonomske krize u svetu, ocenila je agencija Blumberg.

Jedno istraživanje, čiji su rezultati objavljeni prošle sedmice, pokazalo je da će trećina svetskih avio kompanija najverovatnije odložiti porudžbine. Samo pre tri meseca taj procenat je bio osam odsto.

Američki proizvođač aviona ima i dodatne troškove razvoja već okasnelog modela "drimlajner 787", koji bi, posle najnovijeg odlaganja, trebalo da bude isporučen prvom kupcu početkom 2010. godine, oko dve godine kasnije nego što je planirano.

Nevoljama kompanije doprineo je i gotovo dvomesečni štrajk mehaničara, koji je okončan 2. novembra. Štrajk je dodatno doprineo kašnjenju isporuka i koštao firmu 1,8 milijardi dolara zarade.

"Boing" je u pomenutom kvartalu isporučio kupcima 50 aviona, 70 manje nego što je planirano, što je njegovu zaradu smanjilo za 4,3 milijarde dolara.

Prema današnjem saopštenju, "Boing" namerava da ove godine isporuči 480 do 485 aviona, dvadesetak manje nego što je planirano, što ga može koštati milijardu dolara u penalima. Prošle godine je kompanija isporučila 375 aviona, umesto planiranih najmanje 475.

Izvršni direktor kompanije Džim Meknirni je u novembru saopštio zaposlenima da će "Boing" morati da pribegne otpuštanjima i smanjivanju troškova kako bi izašao iz krize. U januaru je najavljeno otpuštanje 4.500 zaposlenih (oni su uračunati u danas objavljenih 10.000 otpuštanja), uglavnom u glavnoj fabrici u državi Vašington. Tada je najavljeno da će otpuštanja početi u februaru.

Blumberg podseća da su od 1. novembra do juče američke kompanije najavile 519.895 otpuštanja.

Hitači predviđa gubitke - bez posla 7.000 radnika

TOKIO - Japanska elektronska i inženjerska kompanija "Hitači" saopštila je danas da zbog ekonomske krize očekuje velike poslovne gubitke od skoro osam milijardi dolara i najavila je otpuštanje 7.000 radnika



"Hitači" predviđa da će imati gubitke od 7, 83 milijardi dolara.

"Očekuje se da će tokom 2009. godine prihodi biti značajno smanjeni zbog slabe potražnje za automobilima, poluprovodnicima i industrijskim mašinama", navodi se u saopštenju "Hitačija" i ističe da će biti ukinuto do 7.000 radnih mesta u postrojenjima.

Japan je ušao u prvu recesiju za poslednjih sedam godina zbog smanjene potražnje u inostranstvu za automobilima, računarima, kamerama i drugim ključnim izvoznim proizvodima.

Japanske kompanije su pogođene jačanjem nacionalne valute jena, koji je trenutno na najvišem nivou u odnosu na dolar za poslednjih 13 godina.

I auto industrija sa pola snage

Avio kompanija "Ol Nipon ervejz" saopštila je danas da po prvi put u poslednjih šest godina očekuje finansijske gubitke pošto je zbog ekonomske krize smanjen promet putnika ka Severnoj Americi i Evropi.

Elektronski gigant NEC danas je najavio očekivanje neto gubitka od od 3,2 milijarde dolara.

Proizvođač automobila "Honda" isto tako najavljuje pad u neto profitu za 89 odsto u trećem fiskalnom kvartalu zbog smanjene potražnje za automobila zbog čega su za više od polovine smanjena i predviđanja za ostvarenje godišnjeg prihoda.

"Pogođena" valuta

Evro pao zbog izjave Džordža Sorosa

Ako Evropska unija ne uspe da očisti ekonomiju od sumnjive i toksične finansijske aktive iz kreditne krize, evro bi mogao da bude uništen, ocenio je Džordž Soros, jedan od najpoznatijih finansijskih špekulanata na svetu.



Evro je juče ujutru pao za više od jednog procenta, ispod granice od 1,30 dolara za evro.
Evro je već prethodno bio „pogođen” izjavom Žan-Kloda Trišea, predsednika Evropske centralne banke, da bi ta banka, „nestandardnim” koracima i daljim smanjivanjem kamata, mogla da podrži krizom pogođenu privredu evrozone.
Globalna finansijska kriza tera vlade da pumpaju svež novac radi zaštite banaka i podrške privredi velikom količinom pozajmljenog novca.
Zbog toga, finansijska tržišta su, prema agenciji Rojters, već počela da u cene uračunavaju i do sada nezamisliv rizik raspada evrozone.

NEC otpušta 20.000 radnika

TOKIO - Vodeći japanski proizvođač kompjutera i elektronskih komponenti NEC ukinuće 20.000 radnih mesta što će biti najveće otpuštanje radnika u Japanu od početka recesije.



Prema saopštenju firme, to je 6,7 odsto, od ukupno 150.000 radnika, koliko firma zapošljava, a proces ukidanja radnih mesta bi trebalo da traje do marta 2010. godine.

Kompanija je objavila da, zbog globalne krize, u ovoj fiskalnoj godini, koja se završava 31. marta, očekuje čist gubitak od 290 milijardi JNA (2,5 milijarde evra).

NEC je još u oktobru računao sa godišnjim profitom od 15 milijardi JNA, ali je u trećem kvartalau čist gubitak povećan na 130 milijardi jena, sa 5,2 milijarde godinu dana ranije.

Japanske elektronske kompanije se sreću sa padom potražnje kao posledice usporavanja rasta svetske privrede, navode agencije.

Tako je "Fudžicu" objavio pad operativnog profita od 25,2 milijarde jena u prošlom tromesečju, posle dobiti od 46,7 milijardi jena u istom periodu godinu dana ranije. Smanjio je i procenu godišnjeg operativnog profita za dve trećine, na 50 milijardi jena.

"Hitači" i "Soni" su takođe prethodnih dana objavili loše poslovne rezultate. "Hitači" je najavio ukidanje 7.000 radnih mesta i godišnji gubitak od 700 milijardi jena, a "Soni" će otpustiti 16.000 radnika i računa sa gubitkom na godišnjem nivou, prvi put za 14 godina.